Naša književnost

ас оне

Књижевни преглед 479

У монументалној карикатури овде је обликован један сухи школски тиран, који се наметнуо за владара душе омладине.

Следећи период значи све зрелију друштвену критику: „онда сам био зрео за „Поданика“, за мој роман грађанства у доба Вилхелма П. Роман пролетаријата, назван „Сиромаси“, створен је у рату 1916. До водећих личности царе-

вине дошао сам тек лета 1918, неколико месеца пре њеног слома, чије је време-

до краја остало непознато. За први пројекат мога романа „Глава“ нашао сам још за сходно да радњу преместим у једну земљу са измишљеним именом.“

„Поданик“, „Глава“, „Сиромаси“ претстављају социјалну трилогију немачке стварности, једну страшну сатиру, један памфлет на њену духовну ускост, на малограђанство, визију претећих година. Скоро једновремено са овим романима настају драме: „Три чина“ (1910), „Глумица“ (1911), „Велика љубав“ (1912), „Мадам Легро“ (1913), „Брабах“ (1916), „Пут ка моћи“ (1918).

У једном програматском раду Хајнрих Ман је изјавио своју намеру да у драми обликује напредне душе, али и неизграђена и неодређена бића своје епохе. 5

У свему што је Хајнрих Ман створио „осећа се покушај да уметност политички продубљује, да ликове својих дела направи носиоцима идеја, симболима расправа своје епохе. Поред прича, романа и драма, Хајнрих Ман је писао чланке, говоре и есеје. „Дух и дело“, „Волтер и Гете“, расправа о Золи (1915) и „Смисао и идеја револуције“ (1918) показују духовну будност књижевника.

У својим есејима „Дух и дело“ и у свесци „Седам година“, који су се јавили између ратова, Хајнрих Ман се у једном свету шовинизма, духовног и језичког подивљавања, борио за споразумевање народа, за мир и истину. У овој критичкој прози, каква тешко да се од Хајнеа у Немачкој писала, осећа се

велика наклоност свету мисли оне Француске у којој су Волтери Балзак, Флобер и Анатол Франс имали реч. -

Године 1931 Хајнрих Ман је изабран у Немачку академију лепих уметпости. Он је, и поред реакционарства и мрачњаштва, успео да се пробије на то место, баш у оном моменту када је Немачка за коју се борио стајала на прагу пропасти. 1933 стајао сам пред зградом опере у Берлину и видео, у јаркој светлости ломаче, демоне фашизма у мрким кошуљама како плешу око ватре коју су запалили и у којој су са клетвама своје мржње и свога незнања хтели да

изгоре немачку културу. Међу овим књигама било је и дело борца и књижев-

ника Хајнриха Мана. ~

Хајнрих Ман је већ био прекорачио шездесету када је морао да бежи из своје земље. Отишао је у Француску, касније, кад је немачки фашизам уништавао Француску, бежао је преко Пиринеја и доспео је најзад у Сједињене Државе. Постао је претседник Светског комитета против рата и фашизма и до своје смрти је радио на успостављању једне боље Немачке и једног праведнијег реда у свету.

"Његове две књиге есеја „Мржња“ и „Долази дан“ и велики романи „Младост краља Хенриа ТУ“ и „Савршенство краља Хенриа [У“ написани су већ с оне стране немачке границе. Последња његова књига која је доспела у наше руке „Посматра. се једно доба“ написана "је 1944 године у Калифорнији. То су успомене и исповести које су написане између година 1941 и 1944. То су есеји

И а ај Аћ сста как са о ла

Иван

ПА Ри Ра ах