Naša književnost

ићи

јона јечам руци"

~

Бетани:

с аљађимон ду аууди

Белешке

Код Тешића, као и код многих данашњих песника који пишу за децу, осећа се намештена, чак насилно у песму увучена тенденциозност која се испољава у устаљеним изра» зима и фразама. Код њега утолико пре, јер он очигледно“ повезује појмове који се односе на нашу соци> јалистичку стварност не по њиховој унутрашњој логичности, већ тамо где му је то нужно за сликовање стихова:

„Кад у школу треба ићи сваки дан, и стицати знање, борит се за План...“

Па ипак, Тешићева збирка свакако је пријатна лектира за децу. Она би то била и више да је песник поклонио пажњу поетском изразу, језику и реченичној конструкцији подједнако у свима својим песмама: Овако, неке песме су пружене деци у храпавом стиху и тону.

В: 1:

„СЛОВАЧКИ ЈУГ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ“

Словачки научник и један од наставника славистике на универзитету у Братислави, Јан Станислав, објавио је у Турчанском Св. Мартину (познатом културном средишту Словака, у коме је Матица словачка) огромно дело с више од 1300 страна под насловом Зјоуепку јић у :гедоуеки (Словачки југ у средњем веку). :

Као што је познато, пре доласка Мађара у: Панонију постојала је широка територијална веза између Јужних Словена и Словака, односно Русина у Карпатима. Мађари су раздвојили Јужне Словене од осталих Словена и апсорбовали — словенске

староседеоце у Панонији. Досад се

мислило да су се отприлике посред Паноније и Ердеља додиривали преци данашњих Јужних Словена са прецима Словака и Русина док се нису у једном делу сместили Мађари, а источно од њих симбиоза романизираних Дачана, Словена и друз

гих народа изазвала формирање Румуна. Проф. Јан Станислав сада, на основу географских назива у Мађарској и Ердељу који су у великом броју словенског порекла, доказује лингвистичком анализом да ти ишчезли панонски и дачки Словени нису били у северозападном делу Словаци, у југозападном Словенци, а у источном Бугари, односно Срби, него да су Панонију и Ердељ насељавали — Словаци. Управо, он с великом тежњом да убеди тврди да су се Словаци простирали јужно од Блатног Језера на домак Међумурја, отприлике до линије Капошвар Баја — Сегедин па обалом Мароша све до варошице Деве у данашњој Румунији, у Ердељу, а одатле чак на Клуж! Што се тиче територије јужно од линије Блатно Језеро—Марош проф. Станислав сматра да је била насељена Србима.

Да су Панонија и један део данашње Румуније пре доласка Мађара били насељени Словенима несумњива је чињеница, али да се на основу данашњих географских назива, толико пута ремећених и кварених утицајем мађарскога језика, може закључивати да су то баш словачке, а никако словеначке, односно српске и бугарске речи, чини нам се сувише смело. Утолико пре кад се има на уму да су пре дванаест и више столећа језичне разлике морале бити много мање него данас, а да се ти стари Словени нису осећали Словацима, Словенцима или Србима и Бугарима ни близу данашњем смислу тих назива. Сем тога, по свој прилици, и насеља су била ретка, што је у великој мери олакшало смештање и ширење Мађара;

Ми наравно овде не бранимо мађарске тезе, али нам се чини да ја ово словакизирање старе Панонија и Дакије прилично беспредметно кад је иначе одавно утврђено да су се Мађари сместили у Европи на словенском супстракту. То је стављање не једне, него две тачке на 1.

0. 3. С.

ДВЕ КОМЕДИЈЕ ФОНВИЗИНА

Државно издавачко предузеће Хрватске издало је недавно у једној књизи две комедије Дениса Ивано-