Naša književnost

24 Књижевност

што нас од моралне смрти сачувати може, то је народно позориште“. Ђорђевић је хтео да пропаганда за оснивање сталног позоришта у Војводини дубоко продре у народ: „Пре свега ваља нам настојавати, да ова идеја о оснивању сталног народног позоришта што пре и што већма у народ продре, и у њему целоме до уверења сазре“. Он истиче значај народног позоришта за чистоту народног језика и убеђен је да би позориште у доба борбе за Вуков правопис допринело његовој бржој и лакшој победи, јер „на позорници где влада жива реч, где се црта живот, где треба да се изразе људске страсти речју, где се не трпи ништа неприродно, ту се не би могао дуго скрасити (славено-српски језик).“ Ђорђевић агитује за добровољне прилоге, даје идеју о оснивачком фонду, руководи позоришном дружином која иде из места у место Војводине, прикупља нове даровите глумачке снаге и даје глумачки кадар за три позоришта, за позориште у Новом Саду, Београду и Загребу.

Ђорђевићев рад на позоришној уметности је прогресиван све док интелигенција либералне буржоазије у Уједињеној омладини није почела да пактира са династијом. Већ у последњој години живота кнеза Михаила, он је творац фамозне пароле о Народном позоришту у Београду као „мезимчету кнеза мученика“; после смрти кнеза Михаила он је сав у служби династије, апологета, творац државне химне, династички иконокласт. Његова управа Народним позориштем у Београду није оставила добру. репутацију. За време његове управе догодиле су се две велике кризе у позоришту, једна 1871 год. када се глумачки ансамбл побунио против понижавајућег правилника, друга 1873 када је привремено затворено позориште и када је неколико најдаровитијих глумаца напустило Београд. Јован Ђорђевић је принуђен да 1877 год. напусти заувек позориште и да се посвети наставничкој служби. |

Јован Ђорђевић је утицајна личност и у књижевном животу. Он ауторитативно утиче на свога сестрића Стевана Сремца, на његово васпитање, његово дефинитивно формирање у конзерватизму, његово странчарство у либералној партији, његово шовинистичко проучавање историје српског народа, на његов култ краља Милана. Он ауторитативно утиче на Милорада Шапчанина, кога свакодневно посећује са Јованом Бошковићем, на његов конзерватизам, приврженост влади либерала, на његову директну службу краљици Наталији. (Шапчанин завршава каријеру као администратор краљеве цивилне листе и крунских добара). Он у дому Милорада Шапчанина ауторитативно утиче на Шапчаниновог рођака писца Лазу Лазаревића, на његову конзервативност, идеализацију патријархалности, породичне задруге, школске иконе, звона на јутрењу. (Лаза Лазаревић постаје и лични лекар краља Милана). Јован Ђорђевић је идеолог либералне буржоазије са специфичним карактером интелигенције окупљене око Матице

иаја у

ње

араеви

% % а