Naša književnost

ако чудесно зрачи с лица ове >жкенен 5

чак и три пута колико је примио за њ, или другу слику да да У замјену по слободном избору од свих слика које има у свом

и као увијек, гледајући У слику, каже да тек сада види шта је све даоу портрету ове жене, „Знам, — товорио је наш Елијезер Данити ТИХИМ, готово свечаним гласом и при томе се загледао У даљину, — знам, за самог сликара, као њеног аутора, ова слика, ова „Јеврејка с Бјелава“ има свакако много веће значење

—" не могу, заиста не могу ни да помислим да се растанем од ње. Кад. бих се Растао осјећао бих неку празнину, неку пустош у

обична жена: Радница, праља, надничарка. Била је то жена која се мучно пробијала, али се пробијала кроз живот. Ишла је на-

Давока је застао у свом причању и Загледао се у мене. — Да, нова, нова покољења! _ рекао је и онда опет оборио поглед. Гле-