Naša književnost
40
Јежи му се хрптеницом кожа
од ћурлика изненадна, гласна није љућа ни оштрици ножа
од тог звука чудесна и страсна.
Спази сјенку поред козјег пута, па се скупи, спреми се да скочи. Аој варке! То му сјен од прута обмануо избуљене очи. |
У то шушну шушањ свјеж у роси, запуцкета шибље дивљег глога. Сагне ухо: табани су боси...
Слуша: то кроз папрат шушти нога.
Гледа лугар ко за бијела дана, побаучке пружен иза жбуна:
носи лопов грофова фазана —
крв му мрка капље још из кљуна.
Одбаци се попут дивље мачке. У зјени му бљесну огањ плави. | И двоцијевку држећ наопачке сломи кундак на сељачкој глави.
Крвав врисак усред грла стаде. Прин јета је светој Правди жртва. Мртав човјек сред путељка паде. Паде човјек крај фазана мртва.
У загорском, у забитном кланцу опет једна тврда тиква пуче... Ноћ завија као пас на ланцу угледавши мјесец изнад куће.
(1950) Густав КРКЛЕЦ
Књижевност
ге иаотанто завананај мада асатаљоди
дежингнивасааримаиматтелоининић
Ф ; з Ћ | ћ | 5 %