Naša književnost

Динамит ње ; 231

вашарима и на којима се беспослени људи за пола пезете вежбају у боксању“.

Тако је причао Бора. Никада га још нисам чуо да тако дуго говори. Причао је непосредно, истинито и свим срцем. А тако је и поступао.

„Не могу живети у кавезу, између бодљикавих жица“, ре-

" као је једног дана у логору у Вернеу. Другови су га волели и

саветовали му: „Не иди од нас. Одлучили смо да останемо заједно. Нико не сме бежати.“

Повлађивао је: „У праву сте.“

Али, идуће ноћи, побегао је. Када је био ван логора и надисао се свежег ваздуха слободе, осетио је грижу савести. Накрао је зеленог грожђа у једном оближњем винограду и вратио сеу логор.

„Донео сам ти грожђа“, рекао је као да се извињава. Као да се због грожђа излагао опасности бекства. Али ни то није користило. Нагон за путовањем обузео га је као неизлечива бољка. И најзад је коначно напустио логор. Против воље другова, пријавио се У француску војску: „Хоћу да се борим против Хитлера, а не овде да трунем.“

· Другови су говорили да нема правичног рата док је Даладје војсковођа. »г Бора је био супротног мишљења: „Свеједно ми је ко командује. Знам на кога ћу уперити цев своје пушке.“

Ми у логору нисмо више чули о њему.

Наишле су године које су нас на све стране растуриле и развејале, узбудиле сва срца и мобилисале сву храброст. Наишле су године у којима смо се хиљадама разних путева и кроз безграничне опасности враћали у домовину. И ту се борили као у Шпанији. О Бори ни трага ни гласа. И тек у радној соби генерала Педра опет сам га нашао.

Дуга је била прича коју је Бора, скоро без предаха, причао генералу. Док сам га слушао, постало ми је јасно да је моје поуке из математике корисно применио. Постао је руководилац градилишта. у Зидови његове новоградње већ су били озидани и зграда дошла под кров. Али, када се пришло постављању цеви, видело

се да ливена колена нису испоручена. Цела испорука требало ·

је да стигне још у јулу месецу. У августу је стигло обавештење да ће бити испоручено у септембру. И сада, у раобру, приспеле су цеви —- али без ливених колена.

„Шта да радимо са цевима без спојних комада и колена“ питао је Бора љутито.

„Другог сте приоритета“, одговорила је ливница. „Будите задовољни што сте и цеви добили. Спојни комади и колена потребни су за Железник.“

Бора је отишао у Железник и преклињао грађевинског инжењера да му уступи потребан број колена.

"3

«

(У 5 а