Naša književnost

АИ МИН Пт ИЦ у и мине

реп о

Ми јен ти те

344 Књижевност

штрајку у Сарајеву, све до поновног полициског прогона и протеривања из Сарајева. Пролазећи кроз ватру ових борбених окршаја, Кочић је у време кад почиње политичко организовање српског народа у Босни већ истакнути народни борац, који ужива значајан књижевни глас. И природно, са оваквим гласом, он је био најпозванији да, у оквиру тежњи интелигенције за политичким организовањем народа, поведе на Крајини политичку акцију. Кочић је ушао у акцију на Крајини, али јој је од почетка дао посебну борбену ноту, осећајући да у томе има подршку народних маса. Кроз судске прогоне, тамновање и аферу Отаџбине, овај борбени период завршен је у време анексије, а из њега је Кочић изашао као прекаљени народни борац, доследан у поступцима и непопустљив у схватањима.

Кад је после анексије Босна добила народно претставништво, Кочић је, као заступник крајишких сељака, постао и народни трибун. У интересу националне солидарности, он се најпре придружио јединственој политици коју су српске групе заједнички истакле, заснивајући је на захтевима о демократизацији земље и установа, те решењу кметског питања путем обавезног откупа. Али из Српског клуба, који је — противно захтевима постављеним у програму — заузео од почетка опортунистички став и ненародно држање, он се брзо издвојио и пошао сопственим путем. Супротно Српском клубу, чија се политика управљала највише према интересима профитерске чаршије, Кочић је истицао и увек заступао интересе обесправљених народних маса, сељаштва и радништва. У томе, разумљиво, није могао имати већег успеха, пошто се политичка активност у Сабору заснивала на класној и верској подељености народа, и кретала у скученим границама октроисаног устава. Како је она, уствари, била усмерена више на то да туђинској власти послужи за нормализовање прилика створених анексијом, него да задовољи народне потребе, Кочић је за време Сабора заузимао према туђинској власти крајње опозиционо становиште. Али није пропуштао да користи парламентарну трибину, да са ње укаже на многе невоље које народне масе трпе од туђинских власти и домаћих наметника. У свима питањима која су покретана у Сабору Кочић је полазио само са народног становишта, наговештавајући у свакој прилици ослободилачке тежње и захтеве српског народа. При томе, он се нарочито залагао и заузимао за обавезно разрешење кметских односа, и то из јавних средстава — без накнаде од стране кмета, уочивши правилно историски постанак и феудални карактер босанског аграрног питања.

Због недоследности и беспринципијелности српске политике на почетку саборског рада, Кочић је, убрзо после издвајања из Српског клуба, основао своју посебну групу, познату под именом група око Отаџбине. Из критике политике коју је водио Српски клуб, као ауторитативан претставник српског народа у. Босни, која се чула у Сабору и кроз ступце Отаџбине, Кочићева гру-