Naša književnost

Музички преглед = 397

у овој области фолклорне науке, у историји музичког израза наших народа. Артикулационе, гласовно техничке особености било соло песме било хорске, тембризациони карактер звука народног оркестра нису никакав декоративни, узгредни ни споредни момент у општој слици значења и смисла те народне музике, већ равноправни чинилац са елементима музицирања као што су мелодија, ритам, полифонија, хармонија.

Специјално на тлу НР Македоније, попришту изукрштаних дејстава и утицаја турске, старе византиске, арбанашке, грчке музике, ово фонографско фиксирање чини нам се неопходним у времену које поседује техничка средства за рад ове врсте и које јасно указује на неминовност брзе, скоре трансформације како изражајних средстава (музичких инструмената) тако и изражајних облика прекрасне старинске музике. Већ у овом Ансамблу видимо кларинет, који успешно замењује зурле, и виолину, која се, као и први поменути инструмент европског оркестра, доиста све више одомаћује у животу народне македонске музике. Снажни, продорни звук тапана, значајно музичко оруђе у игри и песми ретко богатој ритмичким елементима, имао је и има још увек свог природног ослонца у теренској локализацији народне уметности, у слободном простору. У концертној дворани, у волумену ограђеном масивним бранама акустичком простирању у свих шест праваца геометриског простора, овај инструмент ће, спонтаним процесом развитка музичког осећања, зацело еволунрати ка оркестарском тимпану, инструменту мекшег, блажег звучног интензитета.

Македонски државни ансамбл народних песама и игара дао: је у програму свог београдског гостовања двадесетак тачака, већи број игара него песама. Мера играчке технике Ансамбла јасно открива озбиљан рад групе, при чему поједине игре показују степен виртуозитета.

Штампани програм садржи низ веома корисних података о пореклу и значењу извођених игара и текстове певаних песама. Утолико више је штета што је тај текст дат на језику који није ни македонски, ни српски, ни хрватски, и што је број штампарских грешака заиста недопустиво велик.

~ ~

КЛАВИРСКИ КОНЦЕРТ ЗДЕНКА МАРАСОВИЋА

Програм с којим је млади београдски пианиста Зденко Марасовић отворио концертну сезону 15-1Х могао би унеколико послужити као музичка смотра инструменталне клавирске продукције за последњих двеста година. Доиста, старокласичарску клавсенску музику мало које дело може приказати но оном што је у њој било најдубље и најмисаоније толико колико је то у стању ма која од Бахових свита (Марасовић је изабрао шесту, из прве од трију серија, из партита или „немачких свита“). Клавирску музику периода бечког класицизма зацело да најизразитије претставља Бетовеново дело за овај инструмент, а соната „Апасионата“ (!-тој, ориз 57, компонована око 1804 т.) несумњиво спада у ред најзначајнијих од свих тридесетдвеју. Од свега што је романтика дала у музици за клавир Шопеново дело и данас је најраспрострањеније (Марасовић је одабрао по једно дело из реда ноктурна, етида и балада). На прелазу из прошлог у овај век клавирски израз импресионистичког колоризма преузима од Дебисиа и Морис Равел (на Марасовићевом про-

5 | + 4

мо а а ачевће