Naša književnost

Е > 4

| и

а. ЗОНУ љие

же

пон ј

и

Иви

БАВЕ АРИЈЕ

ЈАКОВ ИЛИ ЈАША ИГЊАТОВИЋ>

У белешци „Јаков или Јаша Игњатовић“, објављеној у „Књижевним новинама“ (број 36 од 5 септембра 1950 г.), М. М. Ж. замерио је Југословенској књизи што је на корицама романа „Вечити младожења“ штампала Игњатовићево име Јаша, а не Јаков. По њему, Југословенска књига је „хтела да да за право и онима који су Јакова произвели у Јашу, па је на омоту дела, као и ва корицама ставила Јаша Игњатовић, док је на насловној страни књиге правилно штампано Јас ков“. Писац белешке очевидно не замера Југословенској књизи двојство у писању Игњатовићева имена, него јој пребацује што је употребила име Јаша место Јаков. Пребацује-_јој стога што се у једној белешци у „Јавору“ за 1890 г., коју је нашао у Скерлићевој студији, тврди, а то тврђење и Скерлић прихватио као тачно, да Игњатовић није волео да му се каже Јаша. „Ваљда под утицајем Јована Скерлића и жеље самога писца, — закључује М. М. Ж. —- постепено је ишчезло Јаша и стално се писало Јаков, што је и правилно.“

Међутим, оба та тврђења, оно у „Јавору“, да Игњатовић није „трпео да га пишу“ Јаша и ово Ж-а, да је из литературе „постепено ишчезло Јаша“, нетачна су.

Белешка у „Јавору“ (1890, бр. 33, стр. 527), тачније део једне белешке који се односи на Игњатовића, гласи: „И наш омиљени романсијер Јаков Игњатовић није трпео да га пишу „Јаша Игњатовић“, па кад је дао један од последњих својих чланака уредништву „Јавора“ било му је неправо што је уредпик, не знајући то, метнуо „од Јазе Игњатовића“, и захтевао је да се од сад каже „Јакова“, као што је после увек стајало“.

Да ли је тачно да је Игњатовић и захтевао од уредништва „Јавора“ да се „од сад каже „Јакова“ није нам још познато, али да није тачно што се у белешци тврди да Игњатовић „није трпео да га пишу“ Јаша и да је „после увек стојало“ Јаков, то, као што ће се видети, знамо лоуздано.

Један од последњих чланака који је Игњатовић дао „Јавору , и на који се у белешци мисли, био је „Успомена на Павла Бакића“, јер је то последњи испод ког стоји „Од Јаше Игњатовића“. Чланак је објављен у броју 36 „Јавора“ од 7 септембра 1886 г. После тога Игњатовић је у томе часопису објавио још свега два чланка — један исте, 1886 Г., а други 1887 г. Испод њих доиста није стојало Јаша, него Јаков Игњатовић, што би могло значити да је тврђење изнето у белешци тачно.

Можда је у једном тренутку Игњатовић и био против употребе свога имена Јаша; можда се то могло односити само на „Јавор“ — о томе засада немамо докумената. Али да Игњатовић није био против јавне употребе свога имена Јаша уопште, ни пре 1886 г. ни после ње, до своје смрти 1889 г. за то имамо докумената у изобиљу.

За време Игњатовићева живота по политичким листовима и часописима, њему наклоњеним и ненаклоњеним, била су у подједнако честој употреби оба његова имена — Јаков и Јаша. Навешћу три случаја у којима је употребљено име Јаша, сва три из 1888 г., дакле две године после тобожње интервенције у „Јавору“. У листу „Наше доба“ (број 26 и 35 за 1888 г.) два Игњатовићева поштоваоца објавила су поводом педесетогодишњице његова књижевног рада по једну песму у његову