Naša književnost

по Ми Еау

424 Књижевност

НАМ

Ова дела, због сваје родољубиве тенденције, олакшавају нам да пређемо на његове хрватске списе који су за нас много значајнији од његових латинских књига. С њима уствари Марулић припада нашој књижевности и култури; због њих ми њега данас славимо као писца који је у литерарној еволуцији пошао даље од оне анонимне религиозне поезије што је дотада владала на нашем северном приморју. Али смо се морали задржати и на његовим латинским делима јер она не само приказују Марулића, као европског писца, него га и допуњују, будући да нам помажу схватити његова дела на нашем језику. Оно што је Марулић учено излагао на латинском, он популарно и уметнички излаже на хрватском. Његов идејни став остаје и овде исти, а такође се може утврдити и уплитање хуманистичких елемената. Та његова дела на народном језику имају врло велико културно-историско значење, јер је Марулић њима започео на нашем приморју, па и уопште у нас, праву литературу, књижевност у европском смислу те речи.

МАДА

Његова хрватска дела нису ништа мање обимна него латин-

ска. Има међу њима епова, песама дидактичких, песама религиозних, песама шаљиво-сатиричких, побожних драма или приказања и неколико прозних превода или прерада. Само, морамо овде напоменути да данас не можемо поуздано знати да ли су списи на нашем језику који се приписују Марулићу заиста сви његови, јер су се нашли преписани са делима других приморских писаца, а да пометња буде још већа, постојао је доцније још један Марко Марулић који је такође понешто писао у стиховима. Срећом, он је био много лошији писац од нашега Марулића, па се већ због тога често може разазнати шта је од којега Марка, ма да је и наш Марулић имао обичај да пише и сасвим упрошћене стихове за пук. Друга је срећа што је уз неке песме забележено да су његове или им последњи стихови то казују. У некима, најзад, сасвим се лепо разазнаје његов речник и његов начин стиховања да никакве сумње не може бити. У сваком случају биће потребно још једном испитивати да ли су од њега сви списи који му се приписују.

М]

Ми ћемо се, наравно, задржати овде само на најзначајнијим списима, понајвише на његовом најбољем и највећем делу, „Јудити“, у коме је Марулић као књижевник и као уметник највише дошао до израза.

За тај свој спев, Историју свете удовице Јудите у версих хрватски сложену, Марулић је узео фабулу из Светога писма.

!