Naša književnost

520 > Књижевност

језиком музике и рефрена, у најнепосреднијем тону, и са лајтмотивима који постижу ефекат најнежнијих лирских песама.

У дечјим ликовима, у којима је Шалом-Алејхем осетио и изразио снагу будућности, забележен је „идеал човека“. Приказујући у њима какви изгледају „људи и ствари у праскозорје нашега живота“, он предосећа лепше и боље дане у овом свету, пуном супротности, сукоба и борбе. Устима својих јунака, он све појаве на свету дочекује смехом, топло, нежно, благородно, као што се од детињства и сам смејао свима својим радостима и недаћама у животу. Мали јунаци његових дела остаће у књижевности као дечји ликови Дикенса, Чехова и других великих писаца. ПИЛАТР ТОРИНУ

упрте у

Доследни позитивисти Чернишевсковог типа, у животу и у уметности, Шалом-Алејхем је захтевао код Јевреја праву народну књижевност. Као реалистички творац, он се одазивао на све појаве у животу и дао је јеврејској литератури галерију гогољевских живописних ликова. Његов „Менахем-Мендел“, у коме је спроведена идеја „жуђеног и недостигнутог“, „стеченог и лако изгубљеног“, претставља трагедију безбројних ситнобуржоаских типова, који се „боре да нађу место под сунцем у капиталистичком друштву“. Приказан снажно, Менахем-Мендел, као и Тевје-млекар, излазе из уских националних оквира и могу се поредити са великим типовима европске литературе, па и са Дон Кихотом и Ролановим Кола Брењоном.

Приповедач и хуморист, Шалом-Алејхем припада светској књижевности, и његове приповетке не уступају хуморескама Марк Твена, Чехова и других великих писаца овога жанра. Више хуморист него сатиричар, његов смех је добродушан, незлобив, мек, благородан, и кроз њега се увек провлачи елегична нота. Сам аутор, по природи меланхоличан, спроводи ту ноту и кроз целу приповетку, подвлачи је понављањем, да би показао дубину доживљаја. „Песма над песмама“, у овом погледу, снажна као химна заљубљених, нимало не уступа Тургењевљевој Првој љубави, „која нам је заувек ранила душу“.

Дубоко хуман и социјалан, будни посматрач живота, имајући смисла и разумевања за све на свету, он је изузетно волео“ мале људе и децу, и био је заиста прави народни писац. Душу својих јунака, преливену сјајем хумора и туге, забележио је кичицом великих мајстора. Његова стилска емоционалност и живост, социјална свест и благородност хумора, учинили су га заувек актуелним у светској књижевности. Шалом-Алејхемови кукавни људи не продају само вечни живот, већ изазивају и вечни осмех на лицу, неусиљен, природан, присан, пун љубаги