Naša književnost

Јестира ; 525

упутио. Прошле и претпрошле године послао си ми друкчије послоне, праве поклоне. Ове године добио сам од тебе нов коментар Приче о Јестири. Захваљујем ти на њему. Али морам ти рећи, Мотл, да ми се твоје тумачење ништа не допада. Пре свега, у оригиналу стоји: „У Сусану — граду царском“, што значи у престоници. Друго, интересује ме, где си то прочитао да је Мардохеј био прост младић И како си могао закључити да израз „и био је васпитач“ значи — „заволео је“. А твоје тумачење те јој метну царски венац на главу“, као и жељу „и венчаће се с њом“, просто је без икакве везе. Пре свега, „царски венац на главу“ није јој ставио Мардохеј већ цар Артаксеркс. Друго, нигде у Причи о Јестири не стоји да се Артаксеркс венчао са Јестиром. И то ми је велика мудрост дохватити текст Светог. писма и тако га унаказити! Свако тумачење мора имати смисла. Прошле и претпрошле године послао си ми друго нешто. Ове године пало ти је на памет да пошаљеш своме ребеу коментар Приче о Јестири, па и то нагрђен. Е, па лепо, значи тако треба. Зато ти и враћам твоју посланицу и нека те господ бог обрадује срећном годином, као што ти жели твој ребе“...

Ала га је изрибао! Тако му и треба, моме брату! Неће се никада више сетити да пише овакве посланице.

Свршено је са писмом ребеу. Али треба видети шта пише она, ребеова ћерка2 Отварам писмо — шта је овог Из њега излећу новчанице од две рубље. Зар то није грозног Читам свега два реда:

„Мотл, захваљујем ти на твојим рубљама, враћам ти их натраг. Нисам очекивала овакво писмо од тебе. Твоји поклони ми нису потребни, а још мање — милостиња“...

Ха-ха, занимљиво, зар нег Не жели милостињу! Дивна ствар, на часну реч! А даље шта ћемо Други би на мом месту, наравно, поцепао оба писма а паре стрпао у џеп. Шипак би донео кући, а не две рубље. Али ја нисам одљоних ... Боље да ма“ чујете шта сам смислио. Награду за услугу добио сам од брата одлучих ја — па, доста ми је од њега! И предао сам оба писма оцу. Да видимо шта ће отац рећи2 Боље ће од ребеа схватити братовљеву посланицу, јер отац је — ипак отац, док је ребе -— само ребе...

5

Боље и не питајте шта се догодило кад је отац прочитао оба Мотлова писма и посланицу. Могао бих и ја рећи, као мој брат Мотл, речима књиге о Јестири:

„А град се Сусан смете“.

Али није у томе ствар. Ви бисте, зацело, хтели крај: шта • је после било са ребеовом ћерком Јестиром и мојим братом Мо-

а аде