Naša književnost

426 : - · Књижевност

ја: Марулић каже да би Аполо отерао Дафну, Пан отпустио Сирингу, да се Херкул не би борио за Дејаниру и да би Парис оставио Јелену, кад би угледали Јудиту у свој њеној красоти. Али су размишљања, анализе осећања, разговори и молитве још изрази средњега века, те се и овде потврђује да ренесансни декор ипак не мења основни Марулићев поглед на свет, његова морална начела и његову жељу да поучи (У1, 258 и даље): -

..Јур почнимо данас побожно живити, молити, постити, понизит душу к пут, оштрине: носити, гиздав одврићи“ скут; држат чистиње пут, телу не дати ласт,

да свагдан труда прут да вам не да напаст"; у свему Богу дат част а не моћи својој:

да духа света власт помага вазда њој.

<

Љубав љубвом платит, љубвом и грдину, за: злих Богу вапит, да јим да добрину; љубити истину, лаже се чувати,

уфанја слачину нигдар не пушћати...

„Јудита“ је са књижевног и књижевничког гледишта квинтесенција Марулићевих мисли и осећања. Она је његово највише списатељско постигнуће, од технике песничкога израза па до уобличавања појединих лица у спеву, и до основних мисли. Ву посвети „Јудити“ он каже да је своје стихове писао „по обичају наших зачињавац и јошће по закону оних старих појет“, то јест да је за узор узео стихове пучке побожне поезије, али да се угледао и на античке песнике. Ове се Марулићеве речи не односе, међутим, само на версификацију „Јудите“, него и на обраду читавог дела. Он је додуше дотадашњи стих побожних песама усавршио, јер се није зауставио само на двоструком римовању дванаестерца, то јест на сликовима у средини и на крају свакога стиха, него је кроз строфу провео једно много компликованије римовање, четворопрежно сликовање. Он такав стих, наравно, није сам пронашао, али га је доследно спроводио кроз све стихове и Јудите и Сусане, и још једне дуже песме СврхмукеИсукрстове. Да би слупаоци схватили све тешкоће таквога сликовања које је Марулић с успехом савладао, ми ћемо навести једну строфу из Јудите:

Да како но рика брзо мимо ходи тако свака дика с.врименом отходи, и ки се узводи у вишу охоласш теже му се згоди кад паде у проласш

Као што се види, Марулић се држао формуле тз. унутарњега катрена (ађ-ађ-ђс-ђс), који је у нас познат као верижно сли-

1) Кострет. — =) Одбацити. — з) Шибано радом да не би пало у искушење.