Naša književnost

548

нар, директор књижаре, уредник и нздавач новина, писац. Сва његова делатност прожета је непоколебљивом љубављу за свој крај н његове људе, она је сва у знаку буђења политичке н националне свести, она је сва у знаку борбе за опстанак и права приморских Словенаца. Осуђен_ је као уредник хумористичког листа „Чук на палици“ на затвор и изгон из Трста, где је неко време радио као новинар, а кад су забрањени сви словеначки листови он делује из Горишке матице, словеначке културне институције, пише књигу за књигом па га 1934 интернирају и пуштају тек на интервенцију интернационалног Пен-клуба. Чим је Италија ступила у рат Бевк је опет конфиниран а ослобођење дочекује у горичким затворима. 1943, по слому фашизма, одлази у партизане и постаје претседник Покрајинског одбора Освободилне фронте за Словеначко Приморје и Трст. Данас је потпретседник Президијума Народне скупштине Словеније и претседник Људске просвете Словеније.

Његов живот, уско повезан са његовим књижевним радом, живот словеначког писца који остаје у свом крају кроз све време италијанског фашистичког терора и који непрестано води упорну борбу и проналази најразличитије методе те борбе заједно са својим народом, оставио је снажан печат на Бевковој уметничкој личности. Франце Бевк је и својим књижевним делом, и својом храброшћу и својом личном патњом потврдио своју верност народу им његовој борби. А то није било лако у ситуацији кад је и материнска реч и физички опстанак нашег народа у фашистичкој, Италији бпо у питању.

У његовим књигама има много докумената из живота, много истинитих слика животне стварности његовог краја. У многим својим радовима, нарочито у периоду најтежег фашистичког терора, а служећи животној потреби чувања словеначке речи, морао је да сакрије идејну оштрицу борбе против непријатеља, али никад није сакрио истину о животу приморског човека.

Најзначајнија књижевна ' дела Францета Бевка „ЈЊудје под осојником“, ,„Кривда“, „Железна кача“,

Књижевност

„„Сребрники“ (приповетке), истори"ски роман „Чловек проти чловека. новеле „Матн“, „Морје лучи“, „Каплан Мартин Чедермац“ и друга уско су повезани са проблематиком социјалних н националних проблема приморског Словенца. Пробијајући се до свог сопственог уметничког израза Бевк је усвојио реалистички метод прилажења стварности а свој задатак као писца јасно формулисао овим речима: „За мене уметност није, нити може бити, дневна пропаганда, већ мора говорити садашњости и будућности, а да њена вредност временом не избледи. Живи пи посматрај очима и срцем уметника, описуј што доживљујеш и видиш онако како осећаш, изнеси пред нас живот у свој његовој ширини и истинитости — и ако си истински прожет идејом истине, правде и напретка, која нас је водила у ослободилачкој борби, не можеш залутати. Помагаћеш стварање новог доба и новог човека, а уједно ћеш потомцима сачувати неумрли лик времена које преживљујемо на прелому два света. По мом мишљењу, то је дужност књижевника у данашњем друштву.“ Р. Њ.

ЧАРЛС ДИКЕНС НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Пре осамдесет година умро је У Гадс Хилу крај Рочестера Чарлс Дикенс (1812—1870), родом из Ландпорта, енглески приповедач, романсијер, публицист и новинар. Књижевним радом почео се бавити у својој двадесет првој години (1833), када је објавио прву своју причу „Господин Минс и његов рођак“ под псеудонимом Боз. Отада је штампао низ романа који су му стекли глас светског књижевника.

Приче и романи Чарлса Дикенса превођени су код нас крајем ХТХ века и почетком овог века по дневним листовима и књижевним часописима; тако у „Вили“, Гвинеја Хрома |Терезија. Из божићних приповедака Ч. Дикенса. Превео М. М. Стојановић, књ. |, 1865, стр. 110—112, 126—128, 140—