Naša književnost

418 - Књижевност

Али, и кад бисмо га ценили само културно-историски, његово дело задивљује. Треба се само сетити Европе његова времена. У западном делу Средоземља тек што је сванула ренесанса. Марулић је сведок истеривања Мавара с Пиринејског Полуострва и уздизања Шпаније, Француске, Холандије. У његово време још цветају италијанске државице, јер се још нису јавиле последице открића нових континената и далеких морских путева. То су времена великих нада, великих полета и проналазака. Марулић доживљује велику радост, највећу радост коју је икад осетио писац и човек од књиге: да се књижевна дела која су се дотад мучно и дуго руком преписивала, умножавају много брже у стотине примерака одједном. Али у исти мах, у источном делу Средоземља то је доба пораза и клонулости многих народа и њихових цивилизација. Огромни турски талас брише и разара тековине векова, и тај талас удара у сам праг Марулићеве књижнице, претећи да је у првој плими разнесе. То су судбоносни часови у којима је кардинал Бесарион, емигрант из Византије, стање Европе приказао Лују ХГ овом сликом: „Потрес света уздигао је пред лице Христа запад, а исток уронио У мрак и пропаст.“ Између те две судбине и те две динамике стајао је Сплит и у њему живео Марко Марулић. У доба пада Цариграда и Смедерева, али и повлачења Арапа из Европе, открића Америке и проналаска штампе.

Са седам стотина кућа, са пет тисућа становника, који стрепећи обрађују своје вртове јер чују халакање турских ратника пред градским зидинама, то је Сплит у Марулићево време. Али у исто доба ту је и пучина морска, далеки хоризонти, дах запада. У тим противностима, опасностима и надама живео је Марулић, гледао велику борбу материјалних, моралних и духовних сила, и — на наше дивљење — успевао да напише низ значајних дела. То дивљење постаје још веће кад помислимо да је, сем ових непосредно видљивих промена, свет у његово доба доживљавао још једну врло значајну борбу ма да не тако видљиву као кастиљски стегови на Гренади или турски барјаци на Клису: сколастичку статику средњег века подривао је полет хуманизма, васкрс античких вредности. Схватање света и човекова места у њему мењало се из основа.

Сва та велика збивања, противности, борбе, судари, одјеки- · вали су у Марулићевим делима и он је имао снаге да у једној малој, забаченој паланци пише обимна дела, у којима у исти мах брани старе вредности, али прима и нове.

П Рођен год. 1450, он је до своје смрти, год. 1524, понајвише живео у Сплиту, али је ипак неколико година провео на западу: најпре као студент у Падови, а затим неко време у Биму