Naša književnost

заанин и

И А , =

н њизжевнос т

СВ. 12 ТОД. У БЕОГРАД, ДЕЦЕМБАР 1950

САВРЕМЕНА МАКЕДОНСКА ПОЕЗИЈА

Македонска уметничка поезија почиње и развија се под непосредним утицајем народне поезије. У тој поезији су македонски песници — оснивачи савремене македонске поезије — наштли за почетак, после дуготрајног застоја, потребна песничка средства и богат речник. Једину песничку индивидуалну традицију претстављале су песме песника из доба, Препорода — Константина Миладинова и Рајка Жинзифова, После њих из недара македонског народа произашли су талентовани песници, који су, међутим, далеко од своје родне груде и упознајући развијенији књижевни језик земље у којој су живели, посветили свој песнички таленат тој земљи и на том језику. Такав је случај с Македонцем Христом Смирненским, познатим бугарским пролетерским песником, и с Македонцем Костом Абрашевићем, попознатим српским пролетерским песником. Песме јединих претходника данашњих македонских песника — Миладинова и Жинзифова, а нарочито првог, биле су написане под јаким утицајем народне поезије. Јасно је према томе да је само ова поезија народна —- могла да послужи као најтрајнија књижевна традиција у напорима на стварању и у почетном развитку савремене македонске поезије. ~ 2

Почетке ове поезије обележиле су прве песме песника: Косте Рацина, Венка Марковског и Кола Неделковског. Још пре Другог светског рата, ови песници издали су збирке песама на централном македонском наречју, које су објављене у периоду од 1937 до 1941 год.

Карактеристично је да се ови почеци јављају у време хетемонистичке Југославије и упркос у пуној мери спровођеној денационализаторској политици великосрпских хегемониста, за које је Македонија била класични Српски југ, а македонски језик — јужно србијанско наречје. Свакако да су ови почеци одлучна противакција тој политици и реалан израз достигнутог високог степена у развитку македонског националнор осамостаљења. Ово почетно савремено песничко стваралаштво на македонском језику било је условљено у првом реду ставом Комунистичке партије Југославије, под Титовим руководством, према македонском националном питању. КИЈ је још тада била је-

Ј

0

ПЕТ а пар на ва или ад Бани

А аа за

па јела. Даља РОВ а сан јр - пе дао не и аи

по дат от ме