Naša književnost

К

ти отацее

МОМ ЗВИУ НИ АРА ЕР ЛУЕУДЕ

„БАЛАДА О ЈЕДНОЈ СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ЉУБАВИ“ — БАЛЕТ ПИЈЕ И у : ПИНА. МЛАКАРА

Када је у питању балетска уметничка креација, сврставање рецензије о њој у „музички преглед“ једне периодичне публикације која“је узела на себе задатак да прати и критички реферише о уметничким новостима са свију подручја уметности — изгледа на први поглед да се само по себи подразумева. Међутим, колико год музички елемент претстављао у једној балетској творевини важан саставни део, балетска уметност је специфична, посебна врста позоришне уметности и она је то, најчешће, у знатно већој мери него опера.

„Балада о једној средњовековној љубави“, прва балетска премијера Народног позоришта у Београду у текућој сезони (приређена у част годишњице ослобођења Београда и приказана као свечана претстава за позване 19-Х, као нрва јавна претстава 21-Х-1950), припада добрим својим делом позоришној уметности још и зато што су у њој, поред специфичних изражајних средстава балетске игре, као основног. „језика“ уметничке креације, знатно употребљени и примењени елементи пантомиме (мимика, глумачки гест), са којом овај балет има заједничко и то да се не служи речју, говором, мако је читава балетска радња знатно проткана драматуршким карактеристикама (драмска одређеност радње, спојена са јединством радње, места, времена). Улога музике у овом балету, поверене великом оркестру, као и у већини балетских дела, сасвим је секундарног карактера, што се јасно огледа већи у чињеници да је првобитна верзија овог балета, приказана на једном балетском конкурсу, више година пре рата, у Паризу, била ритмички подржавана музиком коју су тада, у

ту сврху, аутори били одабрали из музичких дела старокласичара — Баха и

Хендла. (ве ! : ј Аутори балета, словеначки уметници Пиа и Пино Млакар, кереографирали

су своју плесну замисао по памћењу првобитне, париске верзије — која Пе:

по свој прилици, била дата у границама плесног дуета — тек приликом друге, проширене верзије, за коју је музику компоновао композитор Фран Лотка, и која је изведена у Швајцарској, у Цириху, 1937 године. Извођење балета у београдском Народном позоришту, 1950 године, по изјави Пие Млакар, датој непосредно пред премијеру, највећим делом је реализација кореографског записа из 1937 године. Београдско извођење балета Пие и Пина Млакар, прво у нашој земљи уопште, није, међутим, прво иступање ових словеначких уметника пред београдску публику; београдска публика имала је прилике да види не само њихове кореографске креације, него и њих саме као извођаче главних |