Naša književnost

БОБАЛ ЕЦЕНИК ЈЕ

7 — СМРТ БЕРНАРДА ШОА

: Другог новембра ове године умро је. У дубокој старости, Џорџ Бернард Шо, писац чије. дело претставља епоху у развитку драмске уметности и позоришног живота.

Родио се 1856 у ирском граду ДУблину, у конзервативној мротестантској породици. Жудева за слободним животом одвела га је, још за младих дана, у престоницу Енглеске, где је'с напором и борбом крчио себи пут у живот. Био је трговачки на-

мештеник, продавач телефонских 4- -

парата, за кору хлеба, и страстан прождирач литературе, по потреби своје немирне интелектуалне фантазије. Упознавши се с Марксовим Капиталом, постао је социјалиста и приступио младом фабијанском покрету, за који је редиговао И први _ политички манифест. Дуго времена. бавио се политичком агитацијом и пропагандом, држао зборове и предавања, писао расправе ни издавао брошуре. [одине практичне политичке делат ности, у оквиру реформистичког фабијевског покрета, заувек су одредиле Шоову идејно-политичку физиономију. Када је много доцније,

у дубокој старости, већ као славан

светски писац, бацио поглед уназад, на свој пређени животни пут, с правом је могао рећи: „Ја нисам пре-

шао никакву еволуцију. Ја сам 40век, не амеба.“ Е 4 Упоредо с политичком делатно-

шћу, Шо је развијао и критичку активност, у дневним и повременим листовима, као позоришни и музички рецензент. Још много пре но што

"ће се одати раду на драми и коме

дији, који ће му донети светску славу, до танчина се упознао с кул-

турним наслеђем у области театра и музике, као што то показују и две његове књиге, Квинтесенција ибсенизма и Савршени вагнеријанац. Писао је такође и романе, на протестантски сув и апстрактан начин, који су пропали и код критике и код читалачке публике (један од њих, Каријера, познат је из предратног превода и нашој публици). Свој прави књижевни пут нашао је, релативно позно, у 36 години, када је написао своје прво драмско дело, Кућевласници. Од тада ће највећи део своје књижевне активности, необично живе и плодне, посветити раду на драми, све до у дубоку старост, готово до саме смрти. Шоовој необичној популарности, скоро несхватљивој за писца ко-

ји је готово искључиво стварао те-

_треби, на церебралан начин, субли-

атар идеја, знатно је допринела саркастична и жовијална природа великог писца, који није пропустио готово ни један догађај свога дугог живота а да га не карактерише им анализира, најчешће у приступачном облику лапидарног вица, својим оштроумним, сатиричним инстинктом.

Свој велики драмски опус, који броји на десетке комада, комедија, фарси и сатиричних фантазија, „он је поделио у три групе: допадљива, недопадљива и пуританска дела. Међу њима највише су успеха имала: Занат госпође Уорн, Кандида, Пир Б'арбтарла, „1 екар у недоумици, Ђаволов ученик, Цезар и Клеопатра Пигмалион и Света Јованка. Жив дух, који непосредно осећајно и мисаоно искуство из живота по неодољивој по-