Naša književnost
| 4
Он не одваја битно од споредног, него све трпа у један кош.
Та самовољна немарност, та неконтролисана самоувереност огледа се најбоље у стилу и језику пишчевом. Довољно је навести само неколико реченица. „Уносећи се све више у положај како ће да се осјети кад их обује и обуче ново одијело...“ „У неком духовном пливању и милини која се осјећа послије довршеног напорног посла...“ „А ју-
"трос се много љутио што га нијесу
обавијестили да и он узме удјела у првој ослободилачкој пушци.“ „Свима им је отисак туге на лицима, али живот мора да тече даље и они који остану да једу.“ ,„Прождрљиве бразготине земљине, ражваљене као уморни пси.“ И тако даље. Скоро на свакој страници. У
Јасно је да се оваквим језиком и оваквим стилом не може писати доора приповетка, чак ни онда кад писац има смисла да запази занимљиве појединости из своје средине, као што·је то случај са Газиводом.
Приповетке „Добре Домазет“, на при--
мер, „Отац и син“ и „Кад се чојку крене“ пате само од тога стилског и језичног бесмисла. Свађа између Анђуше и Јоване успела је разговорна слика (у приповеци „Поплава“). = у
Газивода познаје живот и људ на црногорском селу, и има смисла за причање. Остаје му да савлада технику уметничког остваривања, да испече занат писања, да изоштри осећање језика и стила.
рај:
ВЛАДИСЛАВ РЕЈМОНТ НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА
Пре двадесет и пет година умро.
је у Варшави Владислав Рејмонт (1868—1925), пољски књижевник и добитник Нобелове награде. Писац многобројних приповедака и романа („Глумица“, „Обећана земља“, „Сељаци“), Рејмонт је превођен код нас почетком овог века по дневним листовима и књижевним часописима н то: у „Бранковом колу“, У јесењу ноћ, превео Адам Прибићевић, књ. ХИЋ, 1907, бр. 48—49, стр. 1481—1483. 1507—151. — У „Српском књижевном гласнику : Кучка, превео Лазар Р. Кнежевић, књ. ХХУЈШ, 1912, стр. 491—503; Састанак, превео Лазар Р. Кнежевић, књ. ХХХИГ, 1914, бр. 323, стр. 9—21 (недовршено); Томко Баран, превео Лазар Р. Кнежевић, књ. |. Нова (серија, 1920,
стр. 170—182 248—260, 327—338: у „Политици“, Орање, превео Ђдр--
ђе С. Живановић, 5 новембра 1939: У „Дуги, У пруској школи, ТУ, 8 маја-1948, бр. 144.
Овде дајемо библиографију засебно штампаних превода Владислава Рејмонта на српском језику по хронолошком реду излажења;
(1929) — Приповетке. Књига прва. Превео с пољског Лазар Р.
Кнежевић. Са сликом писца и предговором Јана Лорентовича. Библиотека страних цисаца. Изабрана дела, књига прва. Издање „Народне просвете“. Београд, 1929: 19 Х 12,5: стр. ХОШ-- 2591. 5
· (1929) — Приповетке. Књига друга. Превео с пољског Лазар Р. Кнежевић. Библиотека страних писаца. Изабрана дела, књига друга. Издање „Народне просвете". Београд. 1929. 19 Х -125 стр. 261--3.
(1940) — Сељаци. Роман у четири дела, Први део. Превели са пољског Ђ. Живановић и М. Поповић. Издање Народног дела. Савремена библиотека. Београд, 1940; 20Х12,4. стр. 220.
(1948) —К у чка. Са сликом и белешком о писцу од др Крешимира Георгијевића. (Пољска приповетка, књига |, период 1864—1914, У преводу Бранислава Р. Ћирлића). Издање Ново поколење. Београд, 1948; 20х14: стр. 194—208.
ж
О В. Рејмонту су писали код нас: Лазар Р. Кнежевић, Владислав Рејмонт (1868—1925), _ Српски књижевни гласник, књ. ХУП, 1926, стр. 79—80; Густав Крклец, Нобелова награда за књиженвпоход осу рена те" В. Беје монту, Српски књижевни гла-
+