Naša književnost

Јован Јовановић Змај 1

је ћутке, и ишао даље. Несумњиво је например да је. Петефи учинио на њега велик утисак. . Али, чак ни ту не може бити речи о неком вепосредном, филолошком утицају: Змај. је прихватао само принципе Петефијеве поетике, онако исто као Џетефи Бајронове. Даље од тога није имао потребе ићи, па није ни ишао. На таквим основама, и сличним, наслућеним час код Хајнеа, час код Беранжеа,

час код Арања, изграђиваће он даље своје рођено дело, непример-

гБИВОо НИ једном од песника које | је волео и на којима се учио.

Најдубља и најтрајнија тековина модерне лирике ХТХ столећа,

дакле, бајроновско. откриће субјективнога песништва, начинило је силан утисак и на Змаја, као и на читаву његову генерацију ових европских књижевности. Лирика те епохе, сва у култу либералних грађанских слобода и у пуном осећању „човекова достојанства, респектовала је то завештање у највећој мери, па је и Змај држао да је једини предмет лирскога песништва пасникова аутономна лич-

_ност и његов обореном класицистичком дикцијом нестилизовани,.

потресно сирови доживљај из свакодневнога, најличнијега живота, а задатак је песме саопштити те сензације облицима новооткривеног лирског реализма до крајности слободним. Суштину те поетике он неће "никада изневерити: то је била његова атмосфера. Свакако би му се међутим са много разлога могли пребацити сувише наглашени дискурзивни елементи у њој; они су кашто њеровом песни“ штву одузимали могућности највшних лирских достигнућа. Најпознатије дело Змајево из области лирике, оно којим је и стекао славу најпопуларнијег песника своје епохе, јесу његови Булићи и Ђулићи увеоци. То је врста лирскога романа или

песничкога дневника у стиховима о његовом ИнтимМНомМ љубавно м И.

породичном животу, „најбољи канцонијер грађанске љубавне погзије у нас“, како је тачно рекао Бошко Петровић. О тим збиркама тешко је, заправо је немогуће данас већ рећи ишта ново. Змај је доживео лепу љубавну идилу широке скале: оженио се вољеном девојком, али у брачном животу доживео читав низ несрећа: поумирала су му сва деца (њих петоро), па и још млада жена. У Булићима, он је опевао своју љубав према младој девојци, постепени раст те љубави и њен срећни завршетак браком, па прве знаке брачне и родитељске среће У БЂулићима увеоцима опевани су болест и смрт вољене жене, као и смрт осталих песникових "милих и драгих: деце, родитеља, сестре, рођака и пријатеља. Ђулићи не певају несрећну, бајроновски кобну љубав која одводи у очајање, грех, злочин: у њој је доста идиле стилизоване по малограђанском укусу. Сем почетних романтичних интонација помоднога светскога бола, који забруји за часак а после се губи без одјека, Змајева љубавна историја у Булићима, може се рећи, реалистички је мирна, подробна и исцрпна историја задовољене љубави, у класично пристојном култу породице, дискретно обојена националистичким историјским традишционализмом епохе, са раскомоћеним хумором А доброћудна човека, са