Naša književnost

ИЗ СТРАНЕ ЛИРИКЕ |

ВИСОКО МОРЕ |

·- Шта треба да. радим, ако не нађем себе,

кад већ толико времена стојим изгубљен7

Море је мој отац: море је! А море расте. Море је дубоко, море је студено.

Оче мој, које ли тишине, тешке ли типтине! Зашто се не смијешишт

Оче мој, изгубљен сам: Има толико путева · У дубини мора.

Како да се вратим2

» ЈУТРО

Уврх мирних валова лебде бродови. Пред мојим јутарњим очима.

ствари се ређају једноставне и савршене: небо, море и твоје тијело. Ах, твоје тијело!

Моје очи лебде уврх твога тијела.

Ни једног облака у мојој души.

Емилио МОУРА

(С португалског превео Анте Шетинео)