Naša književnost

ЧАРОЛИЈЕ

Божи Рашићу

Сунце што шета у кругу свог света,

· звезде, и месец што сија бледо,

са земљом упоредо, зар чудо није: = Чаролије!

Биље што ненетовано ниче као виле из бакине приче, зар чудо није" = Чаролије!

Бура изнад морских дубина, и срце с капљицом вина, зар чудо није:

= Чаролије!“

Четири млада, сјајна ока, једно према другом

сл запада до истока,

зар чудо није:

= Чаролије!

Благ стисак вољених руку што чун љубави вуку,

зар чудо није:

= Чаролије!

Боловати на јави,

а сневати да смо ко дренкови здрави, затим не отворити очи никад више, зар није...2

Тише! Тиште!

<

'

Бранко ЂУКИЋ