Naša književnost

Буштер : Х з ПАТЕТ

Далеко од градића, уредили су у шуми једну малу пећину, И

онда започели лов. На тркљу свежу конац, а на конац зрно кукуруза. Баце ту удицу, а јадне коке прилете зрну. И онда, притежи, притежи, коку за врат, па" у пећину.

— Лисице, проклете лисице, — уздисале домаћице, тражећи по шипражју око купа остатке својих кокица.

Испочетка им се то чинила само згодна шала, а касније, послије дугог јурења за лоптом, пријала им већ зналачки печена кока. Апетит је растао... Дошао ред и на гуске. па

У финанцији живјела и Продићка. Тај цијели дио градића одзвањао је од њезине вике и препирања. Крупна и јака као горштачки дрвосјеча, није могла живјети без свађе и галаме. Није имала дјеце, па је вјечито била у свађи са дјецом сустанарки. Један од тих — Жарко, дао је приједлог: — Продићка има најљепше гуске у граду. Дебеле, мекане, жуте као дукат. Проклета баба не да ни

привирити у заједнички врт. Одмах их крсти: — „Крадљивци, гла-

_дежи...“ Па кад већ виче, нека барем има зашто... Треба покупити гуске, а бабу, ђаво да: је носи, можда онако дебелу_ и шлаг трефи.

Тај дан одиграли су значајну утакмицу. Против горњо-грађана. И добили је с три гола разлике. На свршетку утакмице гуске су већ биле печене. Дивног ли призора! Пред високим издубљеним каменом, на четири ражња — четири жуте гуске. Какав се само мирис ширио од њих! А на жару испод печенки капа гушчја маст и пврчи. Док се сваки са својим комадом сласно'"забављао, њему се учини да је тај дан ипак направио једну гријешку. Пошто им је за поставу момчади требало девет играча, за печењара гусака узели

су шинтаревог Пубу. А тај Пуба, ђаво да га носи, мрцина је првог "реда. Ако му не удовољиш све што он жели, у стању је тај да ти чуда учини.

— Слушај — пришао је на растанку Пуби — добровољно си о међу нас. Пази! Рашчерегат ћемо те, писнеш ли што о нама..

НПуби су заиграле зле, немирне очи. Позеленио је од јада.

= Он, он да писне!»

Од увреде завртиле су му се сузе у очима. арка је прискочио и љутито се окосио на Младена: — Ја сам га довео, ја одговарам за њега!

Али, не дуго иза овога, због лијепог, у седеф обученог ножића, Пуба није издржао. Пред неким горњо- ПИ добацио је једном из њихове групе: — Присјест Пе ти гуске.

Ништа више није ни мислио БАШ Ето толико, да пропријети . Али, „и то је било превише.

Једног дана ушао је подворник у њихов разред.

Директор треба Младена!

Младена као да је гром ошинуо. Обузеше га црне слутње и он проблиједи као креда. Код директора сједио је прави, правцати

=