Naša književnost

ОСВРТИ

ти. · СТВАРНОСТ И ИЛУЗИЈЕ о

=

УМЕТНОСТ И СВЕДОЧАНСТВО

У Музеју лепих уметности у Паризу отворена је 2 По рбруара изложба слика под речитим насловом „Сликари сведоци свога времена“. Организатори изложбе хтели су да извесним бројем слика најпознатијих мајстора света покажу везу сликарства и живота, тесну, скоро неразлучну испреплетаност стваралачке визије и животног сведочанства. Тим поводом, истакнути француски књижевник Жан Касу, директор Музеја модерне уметности, написао је за каталог изложбе један сажет предговор у коме даје своју мисао о односу уметности и сведочанства. Ту он, још одмах на почетку, сугестивно каже: „Термини реалност и реализам употребљавају се у наше дане на проблематичан начин, као да. они, сами по себи, претстављају проблеме који обавезују да се према њима одредимо и да заузмемо свој став. Међутим, нико никада није мислио да порекне удео реалности у уметничком стварању, почевши, разуме се, с оптичком реалношћу, тј. с видљивим светом, па настављајући с друштвеном и осећајном реалношћу, итд. укратко: свим људским реалностима, Оне су подручје уметника, као и сваког живог човека. Већ је њему својственије да те реалности прикаже саобразно својим сопственим средствима И свом личном стилу: ту смо, заједно "с уметником, на терену уметности. ог је слободан дакле, ако му се то свиди, да све сведе на конусе и цилиндре.“

У продужетку свога написа Касу уствари само разрађује и конкретизује ове своје основне поставке. Огорчен с правом на теорију и праксу вулгаризације реализма, која и међу напредним француским књижевницима узима све више маха, Касу је, очигледно, своје мисли дао с полемичким жаром, нако не и у полемичкој форми. Отуда је, вероватно, нагласио само. извесне моменте, важне за њега у датом тренутку, а пренебрегао читав низ других, понекад можда и значајнијих, без којих се не могу решити основни проблеми уметности, па према томе и теорије реализма: проблеми односа ствараоца према животу, уметничког дела према објективној стварности, њихових међусобних афинитета и неподударности. | |

· Нема сумње да сваки уметник има права да прикаже стварност онако како ју је он доживео и видео, саобразно не само „својим сопственим средствима и свом личном стилу“, него такође и према својим политичким и друштвеним схватањима, свом карактеру, темпераменту, целокупним својим мисаоним и осећајним доживљајима и утислдима из стварности. Но ууправо ту тек почиње