Naša književnost

> ГУШТЕР

У градићу настала велика граја. У његовој чети. била су и двојица дјечака из официрских фамилија. Очеви се сложили и почело натезање с директором. Младен је дотле побјегао сестри и не смије ни привирити оцу на очи. Од тог дана, кад су пред цијелом школом прочитали да је- добио укор наставничког савјета, и сазнао да је ипак остао у школи, нешто се у њему сломило. Клонио се другова, · завукао у књипе и оно што сам није могао проживјети тражио је у њима. А оне су га од „Шерлока Холмса“ водиле преко „Јахачта румене кадуље“ до „Огњем 'и мачем“. иу

Тако се разбијач и вођа све више Јао у самог себе, у свој свијет слободних слова.

И сад, ево Андреја! Истина, њему треба помоћи, али не тако глупаво како је он то замислио. Породица нека о њему мисли што хоће! "Можда ће Андреј наћи свој пут, а можда ће и заблудити. Тко то знаде»! Само он не ће бити тај који ће га осудити и попети му се на грбачу. Не! Не ће се повађати за другима . · Не исправи он овај глупави живот, у коме све ствари стоје некако наопако.

И опет иза Младена сијече површину Купе бијела Андрејева глава. Андреј брза и праска рукама по површини воде и из далека личи на псића, који плива за својим господаром. На другој обали 8 се мршти, тешко дише и подиже своје широке, непослушне гаћице.

Неколико дана по Мале доласку, да би показао најновије. вратоломије, попео се на највишу греду граника.

— Младене, хоп! — викнуо је и скочио у дубину.

Младен се забринуо. — Та је ли полудиог Дочекат ће га у мут-

ној ријеци какав колад. - __Али Андреј брзо изрони. Борио се проти матице, која га је но-. сила од обале. Сунце још није било загријало и Андреј, тресући. се од хладноће, дотрча на граник. Главу увукао међу рамена, ноге скврчио. Руке се опустиле, а тресу се помодрјели претићи,

— Прави гуштер! Прави, правцати гуштер, кад га онако мало шипцнеш шибом по леђима — помисли Младен. — Гуштеру, проклети! — Што радиш од себе» — повиче Младен љутито.