Naša književnost

226 | а. | Књижевност

Године 1833 Бјелински је почео да сарађује у часопису „Телескоп“, који је издавао његов бивши професор на универзитету НИ. · Надеждин. У том часопису Бјелински је уређивао читав део који је обухватао литерарну критику, а с временом му је Надеждин сасвим препустио стварно уређивање часописа. После обуставе „Телескопа“ сарађивао је кратко време, у годинама 1837—1838, у „Московском посматрачу“, а затим је од 1839—1846 водио рубрику критике у петроградском. часопису „Отаџбински записи“. Од 1846 до своје смрти сарађивао је у „Савременику“. Непрекидна борба, напоран и обиман душевни рад, оскудица у којој је живео, — све то га је сломило, захватила га туберкулоза и умро је 25 маја 1848, у години револупионарних олуја у Европи, стар једва 37 година)

Литерарно-критичко дело Бјелинског може се поделити на три главна раздобља: прво раздобље је раздобље негације руске стварности у знаку тражења апстрактног идеала; у другом раз добљу га сазнање своје немоћи пред стварношћу доводи до привре-_ "меног помирења с том стварношћу, која му у том тренутку изгледа нужан степен у духовном развоју; треће раздобље је раздобље његовог све већег приближавања материјалистичком погледу и пре-. лаза на позиције револуционарног демократизма..

Прво раздобље. литерарно-критичке делатности Бјелинског могло би се назвати његовим шелинговско-фихтеовским раздобљем које траје до 1837, кад се мислилац нешто ближе упознаје са Хегеловом филозофијом. |

Шелинг је Фихтеов Он идеализам, по којему је „ја“ прва супстанција која из себе ствара свет, развио у систем објективног идеализма, према коме се у видљивом свету разоткрива стваралаштво апсолутног духа. Читава историја народа је процес ове више самоспознаје духа у његовој сопственој творевини, природи и друштву. Највначацнија људска делатност је уметничка делатност, коју Шелинг ставља изнад делатности природонаучника и филозофа. Уметник је за Шелинга некакво оличење апсолутног духа: он у својим делима ствара из себе и по унутрашњој нужности, а истовремено одражава свет који постоји, те открива његову унутрашњу суштину, Тиме је Шелинг створио прави култ уметника, у коме се очитује немоћ тадашњег немачког интелигента да се ухвати у коштап са живом друштвеном проблематиком. Шелингоза схватања о уметности оберучке су прихватили романтичари.

У својим првим критичким списима Бјелински стоји потпуно на становишту Шелинтовог објективног идеализма. У „Књижевним ма-

5) Биографски. подаци. узети су из дела. „Васецкога и а „Нацрт историје руског материјализма ХУШ и ХЛ века“, Москва 1942, џи из предговора Ф. М. Головенченка „Изабраним списима“ Бјелинског у једном свеску, Москва 1947.