Naša književnost

ОЛЕ ВРТИ

СТВАРНОСТ И ИЛУЗИЈЕ 6

ПРОИЗВОЉНА ТЕОРИЈА ПОЕМЕ

У нашој савременој поезији сваким даном све јасније се испољава тежња ка уметничком давању обухватнијих емоционалних и изражајних целина. Као природна последица тога настојања, чије изворе треба подједнако тражити н у многостраној сложености живота и у многостраној сложености психологије савременог ствараоца, све чешће се у нашој књижевности јављају замашнији песнички родови, првенствено поеме. Тој карактеристичној појави наше“ | савремене поезије критичка мисао досад је, нажалост, поклањала мало пажње. И уколико је уочила ширу употребу овог песничког рода, који је раније био тако мало заступљен у нашој књижевности, чинила је то готово увек само узгредно, најчешће у случајним асоцијацијама, као да поема, и сама по себи, као род, и по конкретним тенденцијама које има у нашим песничким настојањима, не заслужује подробну критичку анализу закона и услова свога. постојања. 6 :

У једном недавно објављеном чланку (Бесједа о Сизифову труду, „Република“, број 10, 1950 године), Владимир Поповић је,-у својој подробној, умногоме импертинентној анализи Ноћи Ота Шролца, поставио у једном посебном поглављу и проблем поеме као посебног песничког рода. Ево шта он пише: „Вријеме је рећи, да се у нашој сувременој књижевности око појма поеме, као извјесне књижевне категорије, многошта изврће и мути. (....) Писац, пише ли роман, онда организира напоре и материјале у духу закона, који владају у роману, и не ће роман назвати књигом лирике или епом, приповијетком или драмом, новелом или поемом... и) Можда ће ми нетко предбацити, да на се, без потребе, пртим Сизифов камен или да распирујем ватру и гдје добро гори. Али, у нас се уобичајило — често, без икаквог разлога — да се опсежнија пјесма или циклус пјесама одмах прогласи поемом. (...-) Поема је — у смислу књижевне врсте — комбинација епсколирских компонената. Чим умјетнику недостаје епска компонента, чини се, да он не може изградити поему. Поема претпоставља извјесно интерпретирање материје у виду епском за разлику од сликања интимних расположења, која умјетник излаже У чисто лирском виду. А управо испреплетање епских и лирских компонената формира карактер поеме.“

Акоссе из овог текста, који је написан с очигледном тежњом да се принпипијелно постави законитост лирске песме и законитост поеме, издвоји и разгледа оно што је о томе проблему конкретно речено, видеће се да је то