Naša književnost

(Осврти Лаб | 3155

пуно нов у стваралачком делу Франца. верена. Од приказивања великих тема људске борбе за прогрес и човечанство, каква је на пример епопеја о народно-_ ослободилачкој борби јерменског народа, овај „пријатељ света“, како је сам крстио себе у наслову једне од првих збирки песама, прешао је на горку и неумољиву критику смисла и вредности људске егзистенције уопште. Да би своју мисао, затровану трагичним искуствима добровољног изгнанства, могао да развије до крајњих консеквенца, на врховном плану сазнања и размишљања, он је цео свој роман конципирао као једну утописку ал фгорију, У " којој свака мисао има и своје условно и своје апсолутно значење, где је све истовремено и чиста фантазија и најсуштаственија стварност. ;

·_ У својој критичкој анализи овога романа Еми Рознфелд као да се чуди што се Верфел, први пут у зрелим стваралачким годинама, после низа есеја који имају оштар критички однос према идејама његових првих дела, поново враћа извесним својим поступцима и манирима из периода младеначких тражења. Очи-гледно је, међутим, да је Верфел, дајући у своме делу небулозно-фантастичну слику људског друштва после десет хиљада година, морао отступити од свог реалистичког метода реализације. Оно што је некада; у његовим првим прозним делима, која сва не излазе из оквира експресионистичких тежњи, био само знак субјективног немира једног творца који је тражио свој људски __ и стваралачки пут, постало је сада, у грозничавој стваралачкој лабораторији једног писца који је изгубио поверење у човечанство-и одвраћао свој поглед од човека природан романсијерски поступак у пуном складу с идејама и мотивима дела. 8

Да! У страшном времену чудовишних искушења, Верфел је, као толики други осетљиви ствараоци, изгубио веру у човека и човечанство. У тренуцима малодушности њему се чак чинило, __ да се послужимо његовим, симболима, — да удаљавање од бога може да значи да му се ипак и на други начин приближавамо, Замењујући људску реалност, у којој више није могао да види ништа племенито и велико, фантастичним светом својих хришћанско-јеврејских фантазмагорија, шта је било природније него да, спасавајући последњом стваралачком снагом фиктиван свет своје уобразиље, напусти тле реализма. Барокни експресионистички стил евокације, у коме су поново оживели многи елементи бечке сецесије у модернизованијем виду, ту се, нема сумње, потпуно подудара, у погледу стваралачких хтења, са оним светом чињеница и идеја који је Верфел настојао да уметнички оживи. У томе складу уметничког предмета и уметничког поступка ЕВерфел је поново посведочио своју танкоћутну уметничку осетљивост. Ко а

У Верфеловом бекству из објективног света реалности у субјективно царство фикција могу се назрети, у једној психолошкој, анализи, трагични мотиви наше епохе. Звезда нерођених у том погледу Њише је кего сведочанство: она је један знак и један симбол.

СМРТ АНДРЕ ЖИДА

Двадесетога фебруара умро је, у осамдесет и првој години, истакнути француски књижевник Андре Жид, писац без чијих се дела, прожетих неми-. рима нашег века, не би могла схватити модерна тражења савремене књижевности. Ако је, за свог дугог века, готово од књиге до књиге, био

%