Naša književnost

342 – = = Књижевност

Харкнес и Мими Каутски, налазимо у још у многим другим делима Бјелинског из трећег раздобља, на пример, на крају првог чланка серије „Говор о критици“, у његовом књижевном прегледу за 1847 годину итд. Гамо он каже: „Слобода стварања лако се може ускладити са служењем свом времену: за то није потребно да се човек упиње да пише оно што се од њега тражи, да врши насиље над фантазијом; за то је потребно само једно — бити грађанин, син свога друштва и своје епохе, сматрати његове интересе за своје, спојити своје тежње с његовим тежњама; за то је потребна симпатија, љубав, здраво практично осећање истине, које не одваја уверења од праксе, дела од живота.“ У истом прегледу руске књижевности испо-

"веда Бјелински значајне мисли о томе да је уметнику, поред талента

/

и надахнућа, који су неопходни услови уметничког стварања, потребно и учење. Сваки заиста велик таленат, баш зато јер је велик, потпуно је свестан да је бесмислено схватање према коме би уметник

"требало да се задовољава с талентом и надахнућем. Баш зато јер је

велик, проучава све, ослушкује све и гледа.

У вези с тим потребно је на крају споменути и то какву је разлику Бјелински правио између великог песника и светског песника. Већ 1842, у својим разматрањима о Гогољевим „Мртвим душама“, нашао се пред тим проблемом. Како смо већ узгред споменули, он је тада у Гогољу гледао великог али не и светског песника. Проблем светског песника био је тада за њега проблем садржаја који има његово дело, проблем његовог односа према светско-историском збивању, према општечовечанском. Песник, коме не припада надимак

_ светског песника, по снази свог талента може да. буде раван свет-

ском, али у његовом стваралаштву одражава се збивање које нема никаквог, или пак скоро никаквог значаја за светски напредак, Касније, 1846 године, у „Мислима и напоменама о руској књижевности,“ он још увек заступа становиште да великани руске књижевности нису светски великани и да се Руси морају упознавати с великим песницима светске књижевности, док, међутим, иностранци не треба да се упознавају с руским песницима. Али мисао о разлици између само великог и светског песника он је овде конкретизовао: значај песника повезан је са значајем његове домовине, с историским значајем који у свету има живот његовог народа. „Ако с једне стране није могуће бити светско-историски песник без великог природног гонија, тада с друге стране понекад ни с великим генијем није могуће постати светско-историски песник, није могуће афирмисати се другде сем једино у сопственом народу. Ту значај песника није зависан само од њега самога, од његове делатности, правца, генија, него и од значаја земље која га створила. '%)

Закључак, који је произилавио из ових поставки, могао је да буде само један: радити свим снагама на отклањању срамне руске

+

05) Бјелински, Сабрана дела, књ. 1, стр. 48.