Naša književnost
БАЛАДА О СМОКВИ ИЗ ДЈЕТИЊСТВА
До јуче си била модра, смрзнута, ната с магарчићем гладним, преко пута, крај чађава прага
и дрхтала си као дијете.
Данас, сва у зелено, стипљиво као дјевојка чекаш, да ти ласта над главом вјенчану круну сплете,
Сутра, кад будеш жена,
сунцем и иврчитима истротена,
по слатки плод из твог храпавог длаша доћи ће пчела, лептир у пратњи малог коса и дјечица боса.
Ех, ни једна грана не ће бити без рана.
Сви ће они бити до обијести сити,
а ти ћеш све ожиљке и бразде стрпљиво крити: све нове, све дубље сваког дана
над свима једнако брижна
"мајчински насмијана,
Под јесен, чак од глухог, мудрог,
упола слијепот гаврана шрезрена,
с тугом прњом од њетова перја
и гнијезда у ребру гребена
убогај удовица, без гривна и огрлица изломљених руку чекат ћеш да те походе: маштаксала на пролазу птица и неки изгнаник
пјесник скитница.