Naša književnost

М. Глишић и Л- Лазаревић == — - 483

Х ревић радује као. свештеник који је очувао своју патријархалну паству и испунио завештање прастарих. патријархалних неписаних закона, Ако је неко противник овог Лазаревићевог идиличног патријархалног друштва, он је зао, мрачне и ниске природе. Но не може се рећи да је у Лазаревићевом стварању ликова доминирало увек ово пристрасно моралистичко предубеђење. Лик Благоја у приповеци „Све ће то народ позлатити је врло уверљив, животан, у бојама наш домаћи. Лик оца у „Први пут с оцем на јутрење“ је врло. реалан у својој пе три Јар шј затворености, тврдоћи, оштрини м прекости.

Илдеализација патријархалности у књижевном раду Лазе Лазаревића заграђивала је и његову тематику и његов однос према ч0= веку. Лични, интимни односи у његовој прози су стално под прити-

ском патријархалних обавеза. Жена његове прозе нема свог унутрашњег лика, мада Лазаревић поседује моћ психолошког опсервирања, јер она не би била патријархална и према томе идеална, беспрекорна жена, ако нема стида, ако се не затвара пред људима. Жена се не појављује индивидуално, као слободна личност у његовој прози, она је увек у њој породично биће па била удата или не, а акс је у искушењу да учини нешто по својој вољи, као кћи старог свештеника у „Школској икони“, она је заведена, жртва мефистофелских страсти заводника. Упоређење Лазе Лазаревића са Тургењевом било је плод одушевљења пред појавом писца који је са својом уметничком приповетком морао оставити одмах дубок утисак у читалачкој публици, али ово упоређење није имало свог реалног оправдања. | -

Велика је разлика између дела Милована Глишића и дела Лазе. Лазаревића, мада ови писци стварају безмало у истом временском периоду. Ако би се хтело тражити нешто заједничко у њиховом књижевном стваралаштву, тешко је да би се могло наћи крупније и значајније књижевне споне. Оба писца третирају поглавито тематику сеоског живота. Миловану Глишићу је ова тематика ближа, он је у њој на свом родном земљишту. Он је селу пришао носећи у себи пре свега у првим приповеткама расположења сеоских маса против бирократије и каишара, носећи у себи и психологију тих маса, као и велики део њихове заосталости. Он је писац који из села долази у град и у граду остаје веран селу. Његова верност селу није народњачка, он не идеализује село. Његов сељак је онакав какав је, ни улепшан, ни, оцрњен, мада га је Глишић пио дао с једне

стране, са стране његовог духа.

- Лазаревић идеализира село, село задруге, село задружног живота. Његове идеализације одражавају идеологију либерала који су хтели да поистовете српски национализам са идеалом задружне породичне заједнице. То је случајли са моралистичком тенденцијом коју је уносио у већи део својих приповедака. У-њима је лежала она основа коју ће либерали све даље, идући у развоју друштвеног

,