Naša književnost

102 Књижевност

Било то овако како то Ж. Шарнсол мисли или не, остаје чињеница да. Сесил уз Интимни дневник даје највише аутентичних података

за један психолошки портре писца Адолфа.

БРЕКТОВО „СУЂЕЊЕ ЛУКУЛУ“ ЗАБРАЊЕНО

У источном делу Берлина дошло је недавно до првог и јединог извођења. поетске оперске параболе Суђење Лукулу од Берта Брехта, написане још 1932 године. Одмах после затворене премијере, којој су присуствовали најистакнутији политички људи, ова пацифистичка опера, у којој се-драстичним експресионистичким средствима осуђује политичка и војна агресија, скинута је с репертоара. У званичном образложењу којим се оправдава та забрана, подвлачи се да се политичка ситуација за последња два деценија толико изменила, да би постојала могућност да се Брехтово дело протумачи овако како. ни сам творац не би хтео. |

Садржај овог Брехтовог дела врло је једноставан: Римски војсковођа Лукул, који је освојио „Исток“, мора на оном свету да оправда своје освајачке ратове и своје немилосрдне поступке према непријатељима и грађанима. Пред судом сена, где га оптужују жртве његове политике, он не може да оправда своје ратоборне поступке и нељудско понашање. Цело“ суђење, приказано па изванредно сугестиван начин, прожето је једном једином идејом: осудом освајачког рата, величањем пацифизма. у

У јавној кампањи која је поведена против Брехтовог дела на врло опрезан начин подвлачи се као негативно, застарело и промашено баш 'оно што је у делу најпозитивније: одбрана људске вредности живота, осуда сваког ратног авантуризма. Карактеристично је да на сву ту хајку Брехт није одговорио ни једну једину реч. Кад се цела афера око скидања овог дела с репертоара била мало смирила, у неким листовима појавиле су се, готово неприметно, кратке вести да ће Брехтова опера Суђење Лукулу (бити

изведена у Минхену!

СМРТ ФРАНЦУСКОГ МИСЛИОЦА АЛЕНА

Крајем маја месеца, у осамдесет и трећој години, умро је познати француски мислилац Ален (АЈајп), који је, "свега неколико дана пред своју смрт, добио највишу француску националну награду за књижевност, ове године први пут установљену. Професесрско, педагошко, књижевно и филозофско _ "дело Алена, издато у педесетак томова најразличитије тематике и инспирадије, одиграло је видну улогу у формирању универзитетског духа за првих педесет година ХХ столећа. По једнима, био је сматран настављачем Монтења ни Декарта, у несвим условима мисаоне егзистенције нашег века, и цењен, уз Сорела, Бергсона и Блондела, као филозоф који је своје племенито срце дао „грађанима обезоружаним пред Влашћу“. Његов ученик Андре Мороа, затајивши демократски смисао Аленовог дела, с пијететом је у неколико наврата нагласио да он сматра Алена „једним од највећих француских писаца свију

«

гремена“.