Naša književnost

тост, разумевање и трпељивост;

на једном месту она каже: „Ја бих.

да свако срце дирнем само хумором шуним љубави, нежношћу и вером у доброту. ·Један од њених омиљених мотива који се често понавља у њеним делима је жртвовање и одрицање. У пожртвовању налази своје највеће уживање Мага Туливер: она жртвује и свој живот да би _ спасла брата. Естера Холт се одрилје великог наследства. да би могла поћи за Феликса Холта; Сајлез Марнер напушта своју родну груду кад га његови суграђани осуде невина; Адам Бид се жени методискињом Дином Морис уместо Хети Сорел коју воли. Тако се најзад и девојке у Мидлмарчу не удају за оне који су им прилика, већ за друге. _ Као што је у грчкој митологији богиња судбине Мојра била чак и изнад самог Зевса и осталих највитиих божанстава, тако је судбина и за Елистову највиша сила у дубокој "трагедији (која је опет по Балзаку комедија) живота. За њу је главни покретач живота моћ судбине, уствари немоћ човека да измени невидљиву-законитост природног тока и развоја догађаја са њиховом привидном Будљивошћу. Кад се говори о Елиотовој, онда се обично узимају у обзир литерарне, естетске, психолошке и етичке вредности њеног дела. Међутим, за нас имају њена дела важност и као један културноисториски докуменат првог реда. Опа су слика Енглеске која нестаје; свет грађана и занатлија које по"степено потискује све јача индустријализација Енглеске. ; По свему реченом, њени би се "романи могли ставити уз бок делима других енглеских романсијера

који такође стално и доследно у сво-·

јим делима истичу највише етичке, педагошке, социјалне и политичке тенденције, као што су то Чарлс Дикенс, Шарлота Бронте, Џен Остин,

Хамфри Уорд, Џорџ Мередит, Томас ·

Харди и други. Само што је та тен-денција код ње често ненаметљива а покаткад само симболички наглашена самом тематиком предмета и градње и карактерима њених особа. Само изузетно су те тенденције код ње тако оштро формулисане као што су то на пример социјалне идеје код Дикенса, сукоб класних разлика у

"Теси

Књижевност

д'Урбервила и немогућност сиромашног човека да се упркос својим способностима узвине до вишег положаја у Мрачном

Џуду Томаса Хардија као и бор-

бе против предрасуда у Дијани раскршћа Џ. Мередита. У њој су већином преовлађивале етичке и уметничке тежње. На тај начин дају се објаснити и недостаци Елиотових дела. То је пре свега местимична оскудица у радњи као и неједнака композиција, услед чега неки њени романи добијају карактер једно за другим нанизаних и недовољно ме-

-ђу собом повезаних сцена.

Сајлез Марнер је послед-

"њи од њена три класична романа. У

њему се ти недостаци најмање опажају. Јунак тог романа, ткач из Равелоа, човек који је као Михаел Колхас Хајнриха фон Клајста претрпео све саме неправде. У свом родном месту. буде оптужен због крађе неког новца коју је међутим починио неко други те се сели у Равело. Ту је својим неуморним ткањем зарадио и уштедео велику своту новца коју је сакрио у својој соби, али му њу украде син једног сквајра. Услед тог он постаје сав очајан и мизантроп, али га љубав према једном напуштеном женском детету које нађе пред својим вратима, једне зимње. вечери, опет враћа људима и друштву. _

Дело је хармонично сразмерне композиције, са вешто изведеном радњом и живе и реалистички оцртаним карактерима. Радња ту тече занимљиво, може се рећи готово драмски. Као што смо напоменули, и овде су највише истакнуте психолошке и моралне идеје; нарочито је пажња поклоњена опису развића карактера Сајпеза Марнера, који од затвореног тврдице: што ужива у блеску злата постаје Племенитији под утицајем детета које је узео под своје („Кроз двадесет година беше навикао да новац сматра као симбол земаљског поседа, као непосредну награду за сваки напор... Али сада је пригрлио новац осећајући једино задовољену жудњу и жеља за њиме постајаше све јачом; када је Сајлез у вечерњем сутону кроз поља пешачио кући, сваки час је изнова извлачио новац који је још блиставије отсјајивас у све јачем и јачем мраку ноћи која се