Naša književnost

Душан Васиљев 5 : - – 5 37

лос и не узима на знање мој долазак. А ја долазим са ватром у очима. И доносим свој таленат. И долазим чист, млад, и хоћу да се жртвујем. А никоме не треба моја жртва. Колос тугује, пева, пије, и чело му ките венци белих светиљака. А ја: Куда ћу ја: На коју страну: Ја долазим да будем неко, да делим своје срце, а немам где да преноћим прве ноћи ...' У томе тренутку слабости он се сетио прошлога живота и било му га је жао. Како је све то било друкчије у Темишвару у коме је он, иако млад, био нешто, известан фактор у културном животу првих дана по ослобођењу!

А овде; Шта ће бити овде; И да ли ће наићи на разумевање и

помоћ Већ први дани проведени у Београду показали су да та

страховења нису била сујеверна предубеђења скривена у потсве· сети једног провинцијалца. Велике наде Душана Васиљева распли-

нуле су се као мехур. У свима редакцијама којима се нудио од-

говарали су му — каквог ли разочарења за младића који је веровао да ће га ту дочекати раширених руку! — да им засада није

потребна редна снага. Он је испраћен од стране уредника уз блатонаклон осмех и обећање да ће га потражити ако им буде потребан. Ништа није помагала топла препорука Слоге у коју је он толико веровао. И друга његова велика нада пала је у воду: збирку стихова нико није хтео да му изда. Један издавач га је одбијао под изговором да засада не може ни мислити на изда“ вање нових књига; други је изјављивао да је до краја године снабдевен рукописима; трећи — да не може да набави хартију... Колико се све не може наћи добрих и убедљивих изговора да се "одбије млад и непознат аутор! А после сваког безуспешног покушаја у Васиљеву се разбијало идилично расположење у коме се уљуљкивао после ослобођења, И са сваким безнадежним изласком из редакције или надлештва његов поглед се спуштао са вештачки исконструисане куле идеалног ка стварном и свакидашњем животу. Он је, најзад, морао да прихвати најгоре од свих решења: да се упосли као административни чиновник. Добио је место код некаквог адвокатаји, уместо да уређује рубрике у новинама или часописима, он је преписивао молбе и жалбе сељака и

пријављивао странке своме шефу. „Мила мајко, — пише са горчином главно лице аутобиотрафске скице Измирење о коначном разбијању песникових илузија, — за мене немој да се

бринеш. На добром сам месту, практикант у канцеларији адвоката Милана Арсића. Уписаћу се на право, као што је мој сиромах баба и желео» Сада само оволико, јер немам времена. Првога ћу ти послати нешто трошка. Још једном те молим, немој да се бринеш за твога — Саву.“

# Одавде свакако потиче уверење да се Васиљев уписао на права, нмо се провлачи код скоро свих његових биографа.

НИ,

а е

5 з-