Naša književnost

40 : | - - - Књижевност

==-Ти стихови, које је песник изрекао у име целе те тенерације, претстављају, како је то лепо у своје време речено, „ејајну иронију на газиместански патриотизам Алексе Шантића и Милана Ракића“ (Милован Ђилас). У песнику ври и кипи, и он је решен не само да се изјасни, — он то и чини, и не да говори него вришти и урла! — него и да се бори. У немогућности, међутим, да сагледа даље у дане који долазе, и без икаквих перспектива у тешке дане борбе за лични опстанак, Васиљев брзо малаксава и предаје се очајању. Опседнут живим и снажним визијама рата и осећајући и сада, годину дана после "његовог завршетка, црвену крв како као бујица тече и~како „по кућама нашим сенке костура шећу“, он напреже мисао да у томе свом пОрнном кошмару нађе какав било излаз, али излаза нема:

И ничег нема што би у нас унело чистоћу, | Ђ једно очајно громовито „хоћу“,

или по глави један страховит удар,

па да се већ једном свега ззаситимо,

крвави и разбарушени:

(У колибама смрти)

И у тим тренуцима очајања он пада до немоћног ропца, до бесперспективне Бреилације и молениве покорности:

Није ми жао што сам газио у крви до колена "и преживео црвене године клања

"ради овог светог Сазнања што ми је донело пропаст. · И ја не тражим плена:

ох, дајте мени само још шаку зрака и мало беле, јутарње росе остало вам на част!

(Човек пева после рата)

Из те борбе песника са визијама рата које су га опседале као утваре почело је да се рађа, међутим, сазнање да рат није општти и за све и да је он донео некима, једном мањем броју, оства-

· рење њихових тежњи и планова. А масе народне, свих народа

на свету, које су стварно носиле рат на својим плећима и уз то веровале да заиста стварају основе за лешшу и срећнију будућ= ност, нису биле ништа друго — то је Васиљев врло брзо осетио — до играчка у. нечијим рукама:

Време. се титрало с нама ко оркан са жутом сламом, и били смо свугде пајаци, марионете. а

(Траг буре)

Не, то није судбинска предодређеност, Васиљев у то не верује; то је резултат ИК друштвених односа међу људима. Човек, просечан, „мали“ човек, грађанин, радник — то су ро-