Naša književnost

710 __ - - – Књижевност

Долазећи у Ластву, прво што нас је срело, а на што ми нијесмо навикли, била је партизанска патрола, која се с пушкама на рамену полако кретала улицом. Пред штабом, смјештеним у једној пространој, приземној згради, налазио се стражар у прони ном војничком ставу.

— А, богами, код Саве нема шале! — рече Петар Илић, пролазећи поред стражара. — Он је рат схватио како треба.

Саве није било у штабу. Рекоше нам да је пошао на састанак с италијанским изасланицима. Још прије тога командант дивизије из Дубровника упутио је позив за преговоре. Писмо је било адресовано: „Сави Ковачевићу, команданту црногорских партизанских снага.“ Састанак се одржавао код моста на Требишњици, на који километар од Ластве. Шред ноћ вратио се и Сава. Видјело се: био је љут, незадовољан. Изгледао је као човјек који је научио да све своје замисли види остварене, али које му сада ето вешто смета, нешто га справе. Није : хтио да прича о сусрету с · Италијанима.

— Мани их... ћорава посла! — одмахнуо је само руком.

Испричали су они који су. били са њим, Састанак је текао отприлике овако.

Нашти су се појавили одовуд с са ове стране моста, италиј анска делегација са оне.

_ — Знате, — испричао нам је један Савин партизан, — ми смо били примакли један тенк. Нек се ближе нађе, злу не требало. Не вјерујем ја њима ништа!.. _ г

Изгледа, ни Италијани нијесу нама вјеровали. Нешто подаље, како смо касније дознали, и они су били при рИти засједе за осигурање своје делегације.

Сава је позвао Италијане да. пређу преко моста на ову, нашту страну. Они су оклијевали. Онда је он са пратњом пошао њима у сусрет. Иако је дрвена грађа на мосту била спаљена, успјели су да се препентрају на другу страну. –

Од Италијана био је дошао мајор и још један официр.

На Сави је био _револвер, на капи петокрака.

При сусрету мајор је поздравио војнички, при чему се код њега примјетила збуњеност и страх. Сава је своју снаву песницу подигао на партизански поздрав.

—_ Шта сте ме звалиг — обратио се он строго мајору.

Тумач, кога су са собом довели Италијани, превео је питање. · Мајор је извадио кутију и понудио цигарете.

— Хвала! Не пушим цигарете из руку непријатеља, — рекао је Сава, одгурнувши од себе мајорову руку.

— Италијанска команда и господин генерал лично жели, почео је опрезно мајор, — да се споразумије са партизанима. Ми не желимо да се пролива невина крв ни вашег народа, ни наше војске;

Сава га је гледао мрко и, стежући чврсто свој брк, очекивао шта ће даље рећи.