Naša književnost

та - 5 – с Књижевност

= Не брини, Пуња, неће ђаво на ђавола... "Са својом пратњом пошао је лијево, а ми смо продужили на сјевер. - - - – Ми емо били задовољни и пуни утисака. Тако кратко вријеме, а толико смо много чули и видјели. Сава је свих нас импресионирао. Видјели смо човјека који се бори. Јест да су прилике у том дијелу Црне Горе биле повозвне, али је Савина личност била она снага која је гурала дотађаје напријед, давала им тон и боју. Без Саве, устанак сигурно не би тамо добио ону жестину, замах и усковиштаносто 0 -

_ Кад смо се вратили, долазили су сељаци и омладина и питали "нас за Саву. Један од оних команданата, неки Милићевић, био је задивљен свим оним што је доживио. Он кратко објасни:

= То, брате, није обичан човјек! То је свети Илија, који својим муњама удара и пржи. |

А неки Драговић махну главом и само рече:

= Мало их је као Сава!. ·

Примјетио сам да је и Драпшин био под снажним утиском свог сусрета. Некако је почео да се понаша војничкије, суровије. Одржали смо еастанак и договорили се о неким акцијама. Драпшин рече: 5. - - о

= Е, јесмо ми млакоње, ђаво да га носи!.. Конфериштемо, поли= | тизирамо, а окупатор мирно спава. Нема тога код Саве. Удри, размахни, брате, па ће и политика ићи добро! А-а-а! — отегну Драпшин, — неће Џера Илић више само на зборове; 'оћемо овако, "оћемо онако. На тенкове, брајко, па да видиш како ће да иде!..

У Љубомирцима су Саву дочекали као владара. Залазио је

по кућама, обилазио села, држао зборове и конференције. Дола зило је и старо и младо да га виде, људи су се грабили и били су _ поносни да им уђе у кућу, да га угосте. Он је знао као ико да нађе језик близак масама, да погоди жицу народног расположења, да каналише то расположење. Његова посјета имала је велики ефекат. Причали су ми да су стари људи плакали, слушајући ње- _ гов говор о народној несрећи због окупације, о позивима на устанак и освету. Кроз два-три дана се вратио и отпутовао пут Никшића. Тих дана развила се велика битка на сектору према Боки. Савини партизани били су отејекли италијански гарнизон од 500 људи у Грахову и надирали су према мору. Били су угрожени непријатељски центри у овој важној поморској бази. Италијани су предузели контра-офанзиву. Данима су узалудно наваљивале хиљаде и хиљаде непријатељских војника да одбаце партизане, да се пробију за унутрашњост. У борби су учестовале читаве дивизије, тенкови, артиљерија и авијација. Тамо у Кривошијама, око Црквица, у правцу Херцег-Новог и Рисна, Савини су партизани (којима су се придружили'и партизани Боке) дочекивали и разбијали ове непријатељске хорде. Ослобођено је и Грахово. За непун мјесец пало је више од хиљаду окупаторских војника, уни-