Naša književnost

Варијације о смрти – - И а 181

неуспела борба. Могло би се за њу ређи, да је била штколарина коју су партизани морали платити, да би прикупили искуства која су им касније омогућила да се одупру далеко надмоћтњијем непријатељу. - __ —_

·" Колико нам је Црногораца које смо сретали рекло: не 3260равите, када дођете у ШМлевље, да добро уочите то место наро"чито тешких борби... Али летњи пејсаж на изласку из града пун је тешког ћутања. А вечити шапат класова на ветру, шумор листова и далеки жубор града не знају ни за добро ни за зло у делима људи. И светлост и жар сунца, зидови града и зеленило ливада не издају тајну о животима који су овде угашени, о моптрима које земља скрива. - - -– -

= а

Остављамо Плевље и улазимо у кртшевит и бреговит предео, кроз клисуре и пустињу, док не доспемо до лепе области која прати реку Лим. .У Мојковцу посећујемо градилиште великог. комбината дрвне индустрије. Сред ових прастарих шума већ. се крећу прождрљиве тестере, рендисаљке, блањалице и глачалице, стругови и транспортне траке. И ускоро ће из у сан утонулих шума изграђивати грађевински материјал за куће, бродове и мостове. А из остатка ће постајати хартија, на којој ће несници, којима шуме визше значе од дрвног садржаја, певати 0 | нежном штумору литића, чари усамљености и дубоком даху шуме. Преко Мојковца, "стрмим шутевима, ус ињемо се у тамну шуму пуну свехжатине, у чијој дубини самотно блиста Биогратеско Језеро. Та природна зашттитна област личи на зачарани свет бајки. Снежасти балдахин облака лебди над травно зеленим врховима дрвета, провидним у вечерњем сунцу. Лаки ветар покреће круне лишћа и шумор листова одјекује као шапат, као тихо мрмљање, као нежна успаванка, шапћући, скоро певајући.

Али, и када остављамо то чаробно језеро, до Колашина нас прати раскошни сјај букових, јелових и борових штума. Тамно блистави хоризонти штума опраничавају нап поглед а једино снегом покривени врхови говоре да долазимо из области високот карста. Усред шумског и планинског света дочекује нас модерно · одржавани хотел, са кога поглед допире преко Сињајевине до Дурмитора. Ваздух чист и пун озона, лепота предела и усамљеност места маме на дубоко дисање и остајање. Одавде смо хтели посетити манастир Морачу, који се издиже на другој страни речне долине, да разгледамо старе драгоцене фреске из тринаестог столећа. Из тог усамљенот, тешко приступачног матастира потекли су многи устанци против Турака. Пре но што би кренули у рат; борци су се скупљали на обали реке, свечано се умивали а игуман манастира делио им је благослов. Квар на