Naša književnost

| Варијације о смрти – ______ ______„ _______-_ 15

коров буја. И на. десном и на левом гробу лежи по једна : велика црвена јабука, коју су пријатељи или рођаци ту поставили својим драгима, као да они који под каменом леже могу још у "њима уживати, А изнад јабука, на сваком Пе лежи по једна већ давно свела риђомрка кита ружа. :

То су гласови живих који туже за својим палима. Задњи а- –

корди античке посмртне тужбалице која је још будна у,гентилном сећању овог гореког народа. Свечано се окупља село. Послужује се ракија, дуван и јагањци на ражњу. То стаје породицу теттко стечених новаца. али када тужбаштица, та издужена ијржа. застава бола, залетрша, зна се да ту један стварни мост сећања још води од. живих ка мртвима. Го су хиљаде нити сећања. којима су- преостали уткани са изгубљенима. Свако тужи за својим. Велика тужба, лелекање, одјекује за олакшање усамљене потипттене душе. Тужба одјекује гласно, свечано, по прастарој традицији. И глас успомена дозива сен покојника, товори му о липима и делима, о намерама и обманама. [0 су биотрафски описи, каткад новелистички кондензовани фрагменти тока. окивота, даље разапети у област времена у које онај који у земљи лежи и који је можда већ иструлио никада није ни ступио и које је. можда садржано једино у жељи и нади мајке. Оно што је син. био, што је могао бити, што је желео бити, опева она прастаром једноликом песмом. И пева и плаче вечита песма - Пе о бола.

Одавно смо оставили. Колашин, али сам још увек био код оних крстова и стихова, код оних гробова и код оних који су у земјви лежали, дубоко доле, у сигурном заклону 'од непријатеља, од сваког непријатеља, док се над њима, у прештавој_ светлости поднева, штирила и живела поља.

Као да сам собом носио мирис ОВИ поља, мирис земље и увеле траве у подне, сасушеног топлог пољског већа и траштине бескрајних друмова. А лица мртваца, строта, усамљена и далека, са емаљираних таблица и избледелих фототрафија надгробеши кретова, та ћутљива чела, чије су мисли трожете сном вечности, те усне без даха, говориле су у трештавој светлости поднева: ____— Ви који заборављате, ни ви нисте вечити. И ви ћете бити заборављени. Живите као да нас никада није било. Знате ли,

„колико их је који сада слободе ради почивају у земљи: Ви, статистичари и демографи, људи цифара и плана! Ви водите рачуна о кућама живих које градите. Сетите се и станова ватих покојника. Ми хоћемо да. гласамо. "Хоћемо да дамо свој нечујни глас. Јер, не заборавите, није било лако оставити јасни дан. Дан корака који одјекују, женских руку које милују. По-

носне наде људског мозга,“ свеколике патње меса, школе и ра-

дионице, зли и трговине са продавачицама за тезгама, крчме у којима вино и ракија теку у грло. Није било лако оставити сестре, мајку, жену, скривену драгану на БаНу Ј раном пету

2 Књижевност