Naša književnost

књижевни преглед _ – — | = _ - 168

“

који долази у поноћ... = Није овде реч о „каквом младожењи“ нето о Е- :

ванђелском женику као симболу наде и жељног очекивања. „МИЛОСТИВИ государђ“ (стр. 63) преводи се дословно и пода шш о“ као „милостиви госто= дару, а на стр. 311 „поштовани господине“, пето је правилно. Неће бити јасно читаоцима ни ово местб: „а сутрадан су му, чак и не прегледавши та у судници обријали главу“ (етр- 25), или (стр. 131) „видим урну иу по) увијене листиће, који одређују судбину, чујем речи: „штишај“ , „шитшај“, „шишај“.. Свакако је требало објаснити да је овде реч о судбини кметова

које су спахије увек могле да пошаљу у војску, преко реда, по казни.

де

Речи „лоб“ и „обритњ“ значиле су на прегледу „способан“. = „један му је пеп празан, у другом ни пребијене паре, а у глави ветр ови северни у “је у шетњу нећу“ (стр. 198): нодвучене речи су из једне старе песме, али се то из превода не види, нити је дочаран смисао

реченице и песме. Исто тако,-као пример формалног превођења, кад се не

даје не само нијанса већ ни садржина оритинала, могу послужити следеће

"реченице: „Уотиште, код нас је у моди да се људи баве разним претпоставкама, да размишљају о покоравању, о дужности и осталом“ (стр. 292). „Стани, младићу, у Саксонској ниси био“ (стр. 194). Ту је у питању једна руска узречица, смисао је: још си неискусан. „А наш човек само приђе, по-

тледом одмери, руке рашири: То- не може, вели одолети; нека му-је бог

у помоћ) Док ми само оком треннемо! (стр: 352). —= Овакав "механички превод је резултат недовољног удубљивања У садрзаину текста и у његов „под-текст“. – У

„“__Најзад,-у _ Туберниским сликама“. има доста и ил нетачности. Са- |

свим погрешно је преведена рененица. на страни 243: „Када, господине, у овим крајевима мало проборавиш“... овде је руска реч „передел“ погрешно изједначена са нашом речју „предео“, „крај“, —- а смисао је: кад прођен кроз овакве невоље. — На стр: 281 „али у то доба некакав писар, права ленчуга“ нетачно је (реч „ледашин“ не значи „ленчуга“ нето бедан). — На стр. 18 погрешно је: „Одлучили су да оду до поротника“, као и на

стр. 27 „већином живе домороци“. "= На стр. 197 „Е, па дођите! 'Могкда ће се моћи нешто лево- десно да се изведе“ („тереметнутр направо-налево“ _не значи то, него картати, се). — На стр. 80 „како би се. докопао старештинског положаја“ („в началвниках смекатђ“ не значи то него — стећи

наклоност старештина). = На стр. 142 „зар код сваке њихове речи не

треба добро наћулити уши“ (уразвеситр уши“ не значи то нето — веровати свему што се прича). — На стр. 291 „сплеткарошта и готована“ („ибедники и мироедњ“ нису то него — достављачи и изелице, кулаци). — На стр. 348 „чешљао карте“ („передертиватђ карт6: не знани то него — варати при картању). =— На стр. 289 „а понекад на коленима пункатик“ (израз „ставитђ на коленки“ не значи то нето — казнити некота да клечи). — "На стр, 351 Ба ОВ ОВЕ Вали се обичном женицом“ („повивалљнал бабка“ није „обична

женица“ него == бабица, примала). = Затим, преводилац. уноси у српски.

текст доста локализама и турцизама. (амам, безистен, "дерт, мур, 15081) које _ му дају туђу боју. У преводу М. Царцарачевић, која је, свакако, уложила много труда

и добре.воље, и дала, углавном, доста течан и коректан српски текст, са.