Naša književnost

14 ; Књижевност.

ложбу, о којој „у ондашњим дневним листовима и часописима наилазимо на најповољнију критику и најодличнију оцену изложених радова. То је

била искрена оцена, глас из народа, јер у то доба Стева Тодоровић још

"није припадао вишем кругу“. Не знамо одакле редактору овај податак. Шретледали емо за навелену годину „Србске новине“ а за сваки случај и новосадски „Србски дневвик“, и у њима не само да нисмо наишли на

„најповољнију критику и најодличнију оцену изложених радова“, већ ни

на обичну белешку о тој изложби. Вероватно да је редактор овде мислио

на изложбу коју је Тодоровић приредио у Београду 1860 тод.), али никако

не видимо на какав „глас из народа“ редактор мисли, кад су се тада једино

новине у Србији — „Србске новине“ — налазиле у рукама владе, тј. „ви-

тег круга, коме Толоровић у то доба још није припадао“ 2! На стр. 27 у на-

помени стоји да је Бранков лик од Тодоровића „једини портрет Бранка

Радичевића рађен директно према његовом лику“. Ово није тачно, јер се

Бранков лик налази и на познатој литотрафији Анастаса Јовановића

„Срби око џевача“, објављеној у Бечу 1848 год. Јовановић је такође свога

Бранка радио изворно, јер се Радичевић бавио ради студија у Бечу од 1848

до 1849 вд) и кретао се у друштву Вука и Обреновића, коме је и Јовановић

припадао.. Непознато нам је како је редактор дошао до горње констатације,

"кад "му је не само познато оно што смо изнели, већ у једном свом раду наводи и речи Ристе Михаиловића; „Најбоља слика Бранкова ив млађих

година налази се на слици Анаетасија (Анастаса) Јовановића „Срби око

певача“ на којој су Вук и кнез Михаило“), На стр. 15 стоји како је Тодоровић радио „декорације и транспаренте за прославу педесетогодишњице

Шрвот устанка 1804 године“, Тодоровић ово није радио, јер 1854 год. кад

је падала та педесетогодишњица, није ни био у Србији (стр. 81), већ је

израдио декорације и транспаренте за прославу педесетотодишњице Другог

устанка која је обављена у Топчидеру 1865 год. (стр. 58). На етр. 16 стоји

да је Тодоровић радио и „нацрте за споменике, као што је онај Миливоја

Блазнавца на Новом гробљу у Београду“. Блазнавац није сахрањен на

београдском Новом гробљу, већ у манастиру Раковици, у породичној гроб-

ници Томаније Јеврема Обреновића, а споменик му се налази одмах са

леве стране при улазу у манастирску цркву.) На стр. 21 наводи се да је

Тодоровић „учестовао на Првој свесловенској изложби у Москви 1867 год.

као делегат Српске академије наука“. Он је учествовао као делегат Срп-

ског ученот друштва (стр. 47), а не Академије, која је основана тек 20-год.

касније — 1886 год.>) На стр. 19 редактор наводи како се по ослобођењу

· Ниша и четири окрута 1878 год. приступило. обнављању старих и подизању нових цркава у томе крају и да је на сликарским радовима. у тим

штржвама учестовао између осталих и Георгије Бакаловић, премда је он

умро још 1848. г25) На стр. 37. у напомени редактор даје за београдски

хотел „Круну“ објашњење: „код Калемегдана, данас Народна Библиотека“.

Ово није тачно, јер кад је Шодоровић прешао у Србију хотел „Круна“

није 'се налазио код Калеметдана, већ у Узун Мирковој ул. бр. 1, која зграда

_ и данас постоји преправљена (у њој се налази ИОНО града Београда).:“) Има такође и ситнијих грешака које. кваре општи утисак: На етр. 5

и 18 наводи се да је Тодоровићу украдена Аутобиографија и албуми са цр-