Naša književnost

Ка

5 ЗИДОВИ У КАНЏАМА ЗВЕРИ

_ Сваке зиме, једна ноћ одједном постаје мрачнија; и хлад-

_нија; и ја не успевам да заспим. Тада, док сам у постељи, снег

пада. А сутра ћемо наћи: бело прамење између кућа. Али, ноћу, нека бела звер иде, и. човек не може да спава. Придиже се на узглавље, налакћује и пуши. —-

"Шта би друго и могао да ради. Иако је лампа близу, не мо-

"же више да чита. Затворен сам у соби с њим, ПУПИН, а на улици · бела звер стеже зидове у своје канџе. |

= Ту! заве она. Тууу! У својој соби, човек који пуши изненадио се. Зашто она зове7

Шта хоће. Зампитиљам ауто који је застао на неком тргу. Снег

пада. Ко би могао да, седи за воланомг Међутим, зов поново од- јекује: „Туу- Тууу-“

Ја станујем, овде у Милану, у једном хотелу сиромашних. Одмах уз хотел налази се наравно земљиште и фабрике: пусти предели предграђа. Сицилијанци, Кинези, један или два механичара. станују у овом хотелу. Људи који на том свету имају само оно што и ја: кревет, сто; а сада слушају завијање.

Неко куца на. врата.

= Спавате лиг

_ То је старија од.оне две жене поје станују прекопута мене: мати и ћерка.

= Уђите, кажем. та уђите.

Али жена не улази.

— Чује се труба, каже она.

— Знам, кажем. Чуо сам.

А она: „Чује се од малопре ~

А ја: „Истина је, од малопре“.

Поново јекну зов. „Туу. Тууу-“

— Је лито ауто; пита жена. |.

_ Отвара врата и остаје на прагу. : Мислим да труби већ два сата, дода.

Међутим, ја сам скочио из кревета и пребацио огртач преко рамена. ф Н | =— Нема спавања, рекох. |