Naša književnost

222 5 | ______- ______ = Књижевност

прчким почетним · ари, што значи: први. По томе почетку ви"димо да је смисао тог нечиткот имена сличан натписима који сле"дују, јер је реч о првој борби за слободу. Поштто је препртао и тај први наслов, владика је испод њега написао други: Извијање искре. Затим, пошто је видео да је свеска окренута наопако, наставио је то тражење имена на првом листу. Ту је написао три наслова: Прво — Изви-искра, па Извита искра и најзад вијенац Горски. С тим последњим насловом дело је. „предато штамшти, али је: на крају и то ОриПонано у. реду речи = Горски. вијенац. 7 Као што се види, То оли је о имену свога спева задуго био

у недоумици. Прва имена давана су по основној идеји: по ујенанје против Турака, првој искри слободе, која је синула под Ловћеном. Напослетку, увидео је да му такви наслови не дају довољну. ширину песничке замисли, и нашао је лешше име, и песнички и симболички подесније.

- Нешто. слтитно било Је ти са. самим почетком сл вијенца“.

Поменуо | сам већ Пете. Ти ____ „Историју Црне оре“.

· Рекао сам да спис почиње баш временом које настаје после несреће на Косову. Видели смо да је и Милутиновић одјеком косовске несреће почео „Дику Црногорску“. Па, и Његош је почео тако „Горски вијенац“. Шрвобитна његова редакција почињала се садашњим четрдесет трећим стихом владичивог монолога:

~

Црни дане, а црна судбино, о кукавно Српство угашено, итд. где се очевидно Косово узима као тај црни дан.

По допуни првих стихова, који су исписани са стране, види се да је Његош она 42 стиха на почетку прве сцене написао тек када је дошао у Беч. Рештетар је приметио да је та допуна писана другим мастилом. Али ту има и још нешто. Уметак са стране писан је ужурбано, нервозно, са честим исправкама и убацивањем нових стихова. Поред тота, ја бих рекао да је инспи-= рација за ову допуну у вези са литературом коју је песник тих дана пратио, наиме са Светим писмом, које је тада објављивао Вук- у 'своме преводу. Јеванђелске визије и симболика којом се означују чудесни и страшни догађаји = допали су се и нашем владици и тим посредством, по свој прилици, дошла му је замисао о проширењу Данилова монолога, у коме ће се окарактерисати неман турске инвазије: „Враг су седам бињиша, су два мача и су двије круне“ — потсећа нас на фигуре из Јовановог Откровења. ;

„Овај уметнути почетак < карактеристичан је за самог песника. Он није правио посебан концешт из кога би пренео готове стихове у свој дефинитивни рукопис, већ је, журно идући за током мисли, почињао, писао и најзад прецртавао оно што му се не свиђа. Те исправке вршене су онако на тексту по два и три пута.