Naša književnost

336 - — ________ Књижевност

7 да би себе саму, касту идентификовану са државом, "страхујући

од пролазности: на коју ју је осудила њена неизлечива неистини= тост, прогласила и покушала да учини бесмртном, неприкоснове-

_ ном и божанственом. Каста је идентификовала интересе и судбину.

те централистичке и националистичке државе, те империје, коју држи у својој власти, са интересима и судбином међународног -

пролетаријата, слободољубивих народа, ослободилачких покрета,

демократије, прогреса, културе, марксизма, мира — свега што је на свету позитивно; она је идентификовала будућност читавог човечанетва са будућношћу државе са којом се идентификовала, да би борба светског пролетаријата и свих народа света за слободу и за светлу будућност човечанства била у исти мах, и на првом месту, борба за касту кремаљских феудалаца, за њену Ооо ску. славу и моћ, за њену осиону |

Али нашла се једна земља — логика историје хтела је да то. буде ова земља, наша, — нашао се народ, наштла се једна Комунистичкја, Партија, нашло се једно руководство, нашла се једна Револуција, нашло се један Тито на свету, да тој монетруозној превари, тој подмуклој хајци, тој перфидној замци, тој махи-

·- нацији, тој „удени, тој лажи таквих размера какве свет досада

није познао, да том. насилничком диктату, да том понижавању човека и подјармљивању народа, да тој криминалној злоушотреби људског поверења, том апсолутизму под маском демократије, тој контрареволуцији скривеној под црвеном заставом, да том новом феудализму, тој завери зла, лицемерства и претње најзад каже: НЕ! И сасвим је природно да се, пред овим наштим отпором, и осећајући да јој тиме не измиче из руку само економско експлоатисање и политичко крхање Југославије, него, У | даљој перспективи, и искључиви монопол на социјализам, као база њеног међународног престижа, дакле њеног апсолутизма, кремаљека каста заиста избезумила и да је, у том безумљу, превазишла саму себе, клеветама, лажима, претњама, атресивношћу,

== у модлости, у нискости, У глупости, == свим оним што. је у

Рајковом процесу дошло до такве кулминације, до таквог парок-= сизма апсурда да ће се, пред том савршеном сликом изопачености свега људског, поколења зпражати. Али то само даје Један јошт светлији, један још: судбоноснији и општији значај нашој борби против коминформа, против коминформистичке заразе ко-

ја прети да као полиомијелитис таралиште плућа историје, зау-

стави дисање људског прогреса. Борећи се за своју независност, борећи се за свој |опстанак и своју слободу, за равноправност међу народима, ми се боримо самим тим за социјалистичку идеју,

„За слободу њеног навирања, за дух и тело социјализма, За ко-

начно отелотворење, за зрачну инкарнацију у самој друштвеној стварности, свуда, оног баука који већ више од сто година кружи Европом, засењује Европу. Ми се боримо за истину уопште,

самим тим што се боримо против лажи о нама, самим тим што се боримо за истину о нама. И борба за деоследност, за моралност и за истинитост, и тиме и за непролазност онога што је кров хиј