Naša književnost

Ка

КУЛТУРН НА ХРОН ИКА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ. СКУП МИРА у ЗАГ РЕБУ

од 23 до 27 октобра 1951 године одржан је у Загребу С за "мир и "међународну сарадњу, који је сазван на иницијативу Националног комитета Југославије за одбрану мира. Скупу је присутвовало преко 150 учесника, било у индивидуалном својству било као ПРЕ ланци низа јавних органи"зација из: 23 земље,

_ Сазивајући овај Скуп, Национални комитет Југославије за одбрану мира имао је пред очима потребу да се на једном заједничком састанку темељито

· продискутују проблеми мира и стварних узрока 'ратне опасности и да се изнађу заједничка основа и форме Поло активности у циљу одржања мира у свету. - - - -

Пошто су консултовали извесне организације м истакнутије личности, срганизатори Скупа предлагали су да се као основа за пи ЈУ узму следећи проблеми: 5 = 5 1]. Тежње за доминацијом и непоштовање принципа једнакости свих народа и земаља, великих и малих, као основних разлога ратне опасности.

5 2. Осуда свих · форми агресивног притиска и сваког акта агресије.

3. Смањење свих врста насружања. — - 7 5 : · 4. Борба за примену принципа Повеље Уједињених нација,

5. Помоћ неразвијеним земљама и слободан развој међународне економске сарадње. ; -

6. Културна: сарадња на основу међусобног поштовања културе сваксг народа. 7 > – Учесници Скупа сложили су се У самом почетку рада да се о свакој овој тачци не дискутује посебно и по неком утврђеном реду, већ да уствари постоји свега једна тачка дневног реда — мир и сарадња између народа и да према томе дискусија треба да се води око овог основног питања. 5

У врло живој дискусији учествовали су из Југославије: Јосип Вилма

„претседник Националног комитета за одбрану мира, Моша Пијаде, претставник "Југословенске секције Интерпарламентарне уније, др Синиша Станковић, претседник Југословенске националне комисије за УНЕСКО, др Александар Белић, претседник Српске академије наука, и _ књижевници Мирослав Крлежа, Милан Богдановић и Ервин Шинко. И “

Између многих говорили су И следећи учесници из иностранства: Харвеј Мур (Велика Британија), др Гопаље. Самбу (Индија), пастор. др Мартин

Нимелер (Немачка), проф. "Ханс Тиринг (Аустрија), Леон Бутбијен (Француска), Феручо Пари (Италија), Џилберт 'Харисон (САД); Хеберто Сеин (Мексико), Леди Дороти Мултон Мајер (Велика Британија), Луј Пјерар (Белгија), Боку ал Лаушман (Чехословачка) и други. с