Naša književnost
Х
Оригиналност „Луче микрокозма“ 5 243
сији, за које је Његош вероватно знао, занимљиви су због делимичних „паралела и сличних појединости, али немају везе "са главном идејом Његошева спева. Често: се дешава да случајна "лектира буде полазна баква за стварање једнога дела, које ће у свом развоју изгубити сваку везу са првим потицајем. Ни за оцену „Луче“ и њене оригиналности, ни као занимљивост за историју књижевности, немају те случајне сличности никаква значаја. Сасвим је свеједно где је Његош нашао'име своме делу: у филозофском речнику или у једном листу. Такође нема никакве вероватноће да је Његош знао за поему „М!сгосогте“ из год. 1560 старог француског песника из лионске школе Мариса Сев-а (5сеџе), дело бизарно и симболично због којега Сев не. заслужује потпуни заборав што га покрива. —
Зар се таквих веза не би нашло тугтта и тма, тако рећи свуда, кад бисмо их пажљиво тражили“ У „ПШлачу Рахили“, спеву Константина Маринковића из год. 1808, који је Његошу могао доћи до руке, херувим „ходите к Сатани „тихо 'и глаголе“ ;
Устај горе, о горди сатано! Прежде бивши ангелскаја славо, Кто те лиши ангелског образа Сијанија и златнога стаса> Гордост твоја и жеља безумна От небеса тебе низринула Хотео си да више от Бога Обитајеш самог Всевишњега, Против трона Вишнаго си дерзнуо, -
Водрузити престол умислио, 3
Ал те крепка рука Саваота
У пропасти низринула Ада,
(От ангела постабд с Фаетон
И збачени у тамни Флегетон. _ : —
Еа. «
Овде несумњиво има стихова сличних „Лучи“, па ипак не верујемо да је „Плач Рахили“ ма у чему утицао на Његоша.“ Саотштавамо их само ради његове занимљивости (да бисмо показали како се мнота дела могу довести у везу:е Његошем, а да
_ипак немају истинске везе с њим), јер је чак и техника стиха у понечем слична Његошу: десетерац са цезуром после четвртога слога, који се ипак разликује од гуслареског десетерца. А уђемо ли у подробнију анализу овога старога спева, наћи ћемо“ чак и опис · Сатане: - 7
; –
Вечни огањ...
Где ужасне виду се пештере
НЕ И дишуште строгим огњем горе, Там сатана отпадши од Бога = (Стење, плаче, јауче и кука... Престол му је... У Сав облаком и мраком покривен Молњом дише и громом он стење...
2