Naša književnost

Ил маховина ил је трава - ___шпопала, ил се сјена пењег " Корачам сам. Градић спава звјездама засут и јесењем. Ено пољане гдје емо некад“ дјечачке ипре заводили, и Ракитине куће ено - гдје смо учили, гдје смо пили! – | Ил маховина ил је трава · попала на све, душо болећа =. _· ето, срете ме и Станисава:

| Па да. Наравно. Ко да памти. _ 1 и очи тужне, гладне, "Бачке! = П ПР тај ми неће дати ~ – _ све мреже оне сањалачке. _ • Е 15 сам ја ту и далек свима. _ко мраку овом зора нлава "попала је, попала праговима и еаховина, и жута трава.

Касно је. Поноћ. Туга зимари. док шум далеки слушам вода. Расути сад су сви другари ти! под земљом ил под кровом свода; | _- и не знам “да л се свега сјете. и не знам да л их жудња мине - за птицама што градом лете, 1 _ за градом својим аредтишине; и не знам да л се когод сјећа још њиног ока, вјеђе гарне кад прође толки вал прољећа и толке ноћи зле, вучарне,..

а АЕ = Бар да ме сада когод здрави,

ил осмјех топли успут баци. Можда су у праву брјегови плави, можда на важније мисле ђаци.

— „Који је овог -—= неко пита ко за толике друге што је. А не зна да тужан туда скитам,

а не зна да срце крикнуло је...

ја се не ПЕЕали Ја се не сјећам!“...

"Књижевност