Naša književnost

=

Следећег "часа - - - – = — - —- - 259

порасли увис, цеде сваку вв а. покрети. СЕ им г спори : као ј грана. које се њишу на ветру. | <

Капу је држао на хрилу. пао му је црна, коврџава и сјајна, какву жене воле да мрсе претима,- а лице тамнопуто, правилно срезано, али без оштрих црта прномањастих људи. Бојом и изгледом давало је утисак нечег баршунастог, меког и нечим при= јатним, топлим и дремљивим, што се :тирило ка нама преко пламена на огњишту, испуњавало и загревало колибу.

У зрелим је годинама — негде око четрдесете — што ће "рећи: Боприни о старији од нас, а на равни с Кривошијанима · чија су лица већ сва изровашена и испресецана борама. Јутрос, кад сам га видео, учинио ми се висок = сад бих рекао - да је сред-= њег раста. На њему су чакшире, кројене на прилику официрских, кратак капут од исте, меке, маслинасте чоје, на ногама гете и нови опанци, ситно и но И Ота = РОНА КИ како их овде зову. ~ - " - а

Најлепши му је глас.

Говорио је спокојно, натињући се напред—ка ватри, ближе нама, заваљивао се у мрак, набијао лулицу, палио је жишком | из ватре, пушио дугим димовима, смешкао се гледајући за њима, а све време његов дубоки Ооритена грготао | као вода која ври“ на лаганој ватри, =

Марко „Мађар“ прокрчио“ је пут до огњиштта и скинуо ка= зан. Неко је дохватио свежањ сувог грања и бацио га у огањ У коме су тињале букове цепанице. Пламен је захватио лиште, запуцкетао, подигао се изнад наших глава, осветлио у поцрнеле. треде и кров кроз који је излазио дим.

Митар Ђуровић — тако му је некако било име, нисам сигуран да ли сам тачно упамтио — истресао је пепео из луле и наместио се боље на свом седишту. Мењајући_ тлас, подражавајући Татијанима и Бокељима, причао је сад и хвалио се како је куповао крадени дуван по Боки и варао карабињере у Рисну.

·- == Аветиње су! — - рекао је, зажмурио на једно око, другим се загледао у пламен који је палацао међу грањем. — Уплашии се зар... па им се и памет одузела! а Е Х

Изгледало је као да светлост са огњишта највише на њега пада. ћутљиви Кривошијани само су пљушцкали у ватру и уш= кали брке. Грготање његовог гласа наводило ме је да затворим очи и био бих то и учинио да није било другог разлога који ме је држао будним. А и остали су слушали пажљиво и померали се само да опруже утрнуле удове и потстакну ватру на огњишту. Марко „Мађар“, радознао и приглуп, онако у самој мајици без

рукава, с прегачом о пасу, застао је с казаном у руци у коме се пушила вода, Забленут у говорника, отворио је уста као да ће нешто да упита, али му мисли теку споро, не уме да ускочи, па мичући уснама прати Митрове речи и _ најзад гута питање заједно с пљувачком. |

__Јутрос, тек што је било свануло, Митар је стигао о Бо До спраном успол. Убаљске. Планине. С њим је дошао и неки ду-

« а