Naša književnost
и
262 – — – и - Књижевност
врсте, нису могли да одоле; прихватили су га и узели да разгледају. Марко „Мађар“ опет је оставио своје судове и набве у којим је месио хлеб и онако брашњавих руку примакао се онима што су шшкљоцали обарачем и наднео над њих.
Митар је престао да говори. Сисао је камиш луле и посма= трао како опипавају пиштољ. Ја сам, међутим, једнако посматрао њега. Изгледао је пријатан, мек човек и мислио сам како бих се преварио. — То поподне, наиме, од Кривошијана. који су _ га раније познавали, а затим и у штабу, савнао сам да је убојица опасан човек и још понешто што ћу после. рећи. б
Пре свега био је Убљанин, а то у Боки, где су Убљани на злу гласу као кавгаџије и убојице, већ само собом нешто казује. рата избо је на пазару у Рисну неког месара т лежао за то
на робији. У капитулацији, од пустот беса, запалио је с још јед= вим Убљанином магацине на Црквицама из којих је народ разносио брашно, а враћајући се на Убле, у шуми, у Убаљској Планини, нашао пун камион хране и муниције напуштен насред друма. Он и друг му цео дан су разносили све што су могли _ скинути и склањали на два места, ту, у штуми, изнад Убала. За_ вадили су се око резервне гуме, коју нису могли поделити, и " Митар је скинуо с камиона пушкомитраљез и сасуо другу У дроб седамнајест метака, дванаест стојећи над њим. Три је оставио у шајржеру и склонио се у Орјен. Гонили су га рођаци убијеног имао је жену и четваро деце, а женино братство било је јако, — али, га нису могли наћи. "Знали су да је убојица, да има оружја "и муниције и можда му нису ни следили. сувише за трагом. Крио се неко време у Орјену и Убаљској Планини, додијао сељацима __ упадајући им ноћу у куће, пребацио се затим доле, у Боку, мо бавио неко време штверцом док и Талијанима нису додијалк убаљске жалбе и његови зулуми. Затворили су га. Није било редовних судова и нису знали штта ће с њим. Кад је кнез сишао "у Бисан с карабињерском. поруком вратили. суи Митра на Убле —_ ко зна шта им је обећао, али, у село није смео. У У Убаљској „Планини окренули су обојица у Брезов До — кнез из својих рачуна, Митар јер је знас да се одред прегони с Убљанима што оклевају да устану на аругжје. Рачунао је да су и у одреду хајдуци који неће много распитивати о њему. То су ми казали у воду Кривошијани, који су га добро звали.
Он је и сад у то веровао. ИЕ
Кривошијани су једнако преметали пиштољ. Сад: кад је био у њиховим рукама, као да су заборавили чији је. Завиривали су у цев, разгледали магацин, кочнице и метке. Митар се смешкао; знао је како ће их покренути из њиховог мира.
= Силан је! — сложили су се Кривошијани, |
=— Може ли да пали и пој и то и рафалом"
· = Може... аутоматски! — Талијански% - а — Па = "подигао је Музар цену. —