Naša književnost

Чевек је добар = АЕ с 275

О, купила сам дворац љубави а још он није мој; и продана сам а преузета њисам. Овај дан 5 одужио се мени као ноћ.

-= | уочи некот свечаника неком нестрпљивоме детету, што ново одело своје не сме да обуче. —

Иво (елуше пажљиво: текст; као да теле Јулијине у. њему изазивају дубоко скривена сећања: он гледа пред себе; шашће неодређено слогове; најзад се формирају тихе одређене речи): Како си друкчија, како си по чедна сад кад живиш Јулију...

Слава (стане иза Иве и говори текст Јулије као 1а њиме жели стално да потстрекава његово гећање):

Кад ме толико мучиш "Таквим мукама само пак'о урла грозни..

Иво (потпуно утонуо У сећање): Аш о ме се толико брозишг · Ти си наметнула мојој сујети грубост и „ни и својом ПА и својим тађењем...

- ла ва (наставља се

О змијско срце испод цветног лика! Живи ли икад аждаја у таквој : пећини дивнојг Чудовиште красно! -

Иво: То је само твоја предрасуда; то да се само путем блуда - може доћи на сцену... 5 Слава: ___- - Демоне анђеоски! Копче перја толубијега! Јатње крвожедно! Одвратно језгро у божанској љусци!

Иво: Све је то у теби усађено од детињства. · Сећаш се: кад си напуштала родитељски дом да се посветиш глуми, за тобом је мајка бацала пророчки — погрдне речи: „Идеш у дроље свршићеш у борделу!...“

Слава (болно): И -

Препукни срце, преко ноћ сироче! Препукни овај час! У тамницу утецте, очи, да не сагледате белога дана никад! |

Иво: Одонда си ти несвесно само то чекала: да дође тренутак да се испуне пророчанске материне речи! А Слава (живо, бори се да не слуша Ивове речи): Оприпштао језик да бог да твој за ову жељу!

=